Mira Alečković bila je srpska pesnikinja, humanista, učesnica Narodno oslobodilačkog pokreta (NOP) za vreme drugog svetskog rata zašta je odlikovana Ordenom za hrabrost a Francuski predsednik Šarl de Gol proglasio je Vitezom legije časti. Nagrađena je i medaljom za hrabrost Velikog ruskog Otadžbinskog rata. Pisala je pesme i romane, a objavila je više od 50 knjiga za decu i odrasle.
Mira Alečković rođena je u Novom Sadu 2. februara 1924.godine.Završila je francusku i srpsku gimnaziju, a Patrijarh srpski Varnava stipendirao je njeno školovanje jer ju je smatrao veoma nadarenom za književnost i filozofiju. Bila je jedna od najboljih učenica pesnikinje Desanke Maksimović, s kojom je do kraja života bila dobra prijateljica.
Nakon gimnazije upisala je slavistiku i opštu književnost u Beogradu, te diplomirala kao najbolja studentkinja u klasi profesora Aleksandra Belića. Potom je krenula na postdiplomske studije u Fušeovoj školi u Parizu, koja je bila deo Univerziteta Sorbona.
Godine 1939. dok je još išla u srednju školu postala je članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), a od 1941. godine bila je članica partizanske ilegale u Beogradu. Tadašnjem francuskom ministru spoljnih poslova predala je peticiju srpske omladine protiv rata, ali to ipak nije sprečilo napad na Beograd.
Tokom nemačke okupacije Beograda gađala je kamenicama zastave sa kukastim krstovima po gradu, te pevala parodiju nemačke pesme „Lili Marlen“, zato su je uhapsili pripadnici Gestapa. Prebijali su je i mučili, a zahvaljujući Srpskoj pravoslavnoj crkvi naposletku je puštena iz zatvora. Čim je pobegla iz Beograda pridružila se Narodno-oslobodilačkom pokretu. Doktorka i književnica Saša Božović ju je primila u ratnu službu, pa je veći deo rata provela pomažući ranjenicima.
Njena hrabrost i požrtvovanost u ratu doneli su joj čin rezervnog vojnog starešine. Nakon rata dobila je Orden za hrabrost u antifašističkoj borbi i rusku otadžbinsku medalju. Francuski predsednik Šarl de Gol , proglasio ju je Vitezom Legije časti, a 40 godina kasnije Golov naslednik Fransoa Miteran proglasio ju je Oficirom legije časti. Nagrađena je i medaljom za hrabrost Velikog ruskog Otadžbinskog rata.
Po završetku rata i oslobođenju Beograda počela je da uređuje književne časopise za omladinu i da piše pesme. Uredila je prvi broj lista „Pionir“, te nastavila da uređuje listove „Omladina“, „Poletarac“ i „Mladost“. Prvu zbirku pesama pod nazivom „Zvezdane balade“ objavila je 1946. godine.
Svoj prvi roman „Srebrna kosa“ objavila je 1953. godine. Zajedno sa kolegama književnicima osnovala je list „Zmaj“, čija je glavna i odgovorna urednica bila naredne četiri decenije. Napisala je tekstove pesama „Druže Tito mi ti se kunemo“ i „Jugoslavijo“.
Njena dela prevedena su na 20 svetskih jezika, a ona je govorila njih deset. Zbirke pesama koje Mira Aličković napisala deo su brojnih antologija, čitanki i školske lektire u Srbiji i regionu.
Mira Alečković je preminula na današnji dan 27. februara 2008. godine u Beogradu. Sahranjena je 3. marta uz najviše vojne počasti u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. U ime Udruženja književnika na njenoj sahrani govorio je književnik Pero Zubac.
