Foto: Pixabay
Reklame

Porodica, kolege, zaposleni i drugi u njihovom životu često „hodaju po tankom ledu“ ne bi li održali mirnim krhki ego ovih osoba i izbegli pojavu nestabilnog, impulsivnog ili agresivnog ponašanja.

 

Da li vam ovo zvuči poznato? Imate li u svom okruženju osobu koja svako neslaganje tumači kao atak na svoju ličnost, koja se impulsivno i agresivno ponaša u toj meri da vaš život sve više liči  na pakao?

Saznajte više o malignom narcizmu, kako bi bolje razumeli ovaj kompleksni poremećaj!

Narcistički poremećaj ličnosti često se izjednačava sa samoljubljem, plitkošću i hvalisanjem koje ide na živce. Međutim, mnogo više stvari čini ovaj poremećaj. Ponašanje i raspoloženje kod osoba sa narcističkim poremećajem ličnosti često zavise i podstaknuti su reakcijama okoline: uglavnom od drugih osoba traže potvrdu da su vredni.

Osobe koje ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za ovaj poremećaj mogu imati veoma nestabilno i promenljivo samopoštovanje. Nemaju izgrađen identitet i ne znaju ko su. Ovaj poremećaj, osim na osobe koje boluju od njega, negativno utiče i na živote njima bliskih osoba, kao i osoba sa kojima su u svakodnevnom kontaktu.

Istaknuta karakteristika narcističkog poremećaja ličnosti, bez obzira na dimenziju (grandiozni, ranjivi, kombinovani sa drugim poremećajem) je preuveličavanje sopstvene vrednosti. Ove osobe vide sebe u prekomerno pozitivnom svetlu, veruju da su jedinstvene i supreriornije od drugih.

Istraživanja pokazuju da osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti imaju neurobiološka oštećenja slična kao kod psihopatije.

Osoba sa malignim narcizmom ima potencijala da uništi porodice, zajednice, nacije i radno okruženje. Ovo stanje je spoj narcističkog i antisocijalnog poremećaja ličnosti.

Osobe ovog profila mogu stvarati veze sa drugima. Međutim, one obrađuju informacije na način koji može ugroziti društvo u celini, ali i osobe koji ih vole ili zavise od njih. Porodica, kolege, zaposleni i drugi u njihovom životu često „hodaju po tankom ledu“ ne bi li održali mirnim krhki ego ovih osoba i izbegli pojavu nestabilnog, impulsivnog ili agresivnog ponašanja.

Osobe sa malignim narcizmom napadaju ili ponižavaju druge za najneozbiljnije greške (na primer, ukoliko neko ima drugačije mišljenje od njih, ukoliko je neko samouveren toliko da čini da one izgledaju loše zbog toga ili ukoliko se našalite na njihov račun).

Kod nekih, osećanje veličine i odbrana krhkog ega, idu toliko u krajnost da uz pomoć laži stvaraju utisak ogromne sigurnosti da će samo zbog načina na koji nešto kažu to delovati kao realnost. Ukoliko se ovim lažima suprotstave istina ili činjenice, osobe sa malignim narcizmom postaju veoma ljute. Naravno, to može stvoriti probleme njima bliskim osobama jer se ovaj obrazac ponašanja može lako pretvoriti u zlostavljanje.

Drugi ljudi koji su u kontaktu sa osobama sa malignim narcizmom često ih smatraju ljubomornim, sujetnim, osetljivim, punim mržnje, lukavim i ljutim. S obzirom na svoju površnost, osobe sa malignim narcizmom nemaju dobru regulaciju emocija i imaju uverenja koja idu iz krajnosti u krajnost. Odluke koje donose mogu povrediti druge, zbog toga što rangiraju odnose i ljude na osnovu površnih standarda i kategorija.

Svet vide crno-belo (na primer, pobednik/gubitnik, pametan/glup, bogat/siromašan, ružan/lep) – pri čemu zadržavaju uverenje da su oni superirorni i najbolji. Ovo je povezano sa problemima obrade emocionalnih informacija koji odražavaju neurobiološku grešku.

Izvor: Psihoverzum