Narodna banka Srbije (NBS) vodila je i u 2019. godini adekvatnu monetarnu politiku, ocenjeno je danas na redovnom godišnjem sastanku u okviru Ekonomskog i finansijskog dijaloga zemalja članica Evropske unije, Zapadnog Balkana i Turske, kao i Evropske centralne banke i Evropske komisije. Siniša Mali rekao je da je Srbija po ko zna koji put dobila velike pohvale za ekonomske reforme, posebno za rezultate iz 2019. godine i mere koje se sprovode.
Srbiju su na sastanku predstavljali guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali, saopšteno je iz NBS.
Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenile su da je „NBS i u 2019. godini sprovodila monetarnu politiku u skladu s režimom ciljanja inflacije“, što je i bila preporuka svim zemljama u okviru prethodnih dijaloga, navedeno je u saopštenju.
Kako se u saopštenju dodaje, Srbija je ovu preporuku, koja je i osnovni zakonski cilj NBS, ispunila u potpunosti, uz inflaciju koja se tokom 2019. godine kretala oko donje granice ciljanog koridora.
Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenile su i da je domaći bankarski sektor dobro kapitalizovan i likvidan, a posebno se pozdravili rezultati Srbije na planu smanjenja učešća problematičnih kredita, uz dalji dinamičan rast kreditne aktivnosti i ka privredi i ka stanovništvu.
Pozitivno su ocenjene mere koje je NBS donela krajem 2018. a koje se odnose na neobezbeđeno nenamensko kreditiranje stanovništva po dugim rokovima otplate.
Zaključeno je i da mere koje se preduzimaju u cilju podrške većoj dinarizaciji daju dobre rezultate.
Napredak je vidljiv pre svega kod dinarizacije depozita, što je, navedeno je, ključno i za brži napredak u procesu dinarizacije kredita.
U tom cilju, kako je istaknuto, pozdravljeno je i donošenje regulatornih mera NBS, kojima se podstiču dinarski plasmani mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima.
Ocene Evropske centralne banke i Evropske komisije u delu nadležnosti NBS guvernerka Jorgovanka Tabaković smatra realnim.
„Činjenica da se inflacija u Srbiji nalazi na niskom nivou sedmu godinu zaredom jeste konkretna potvrda adekvatnosti monetarne politike u Srbiji. Činjenica je i da smo učešće problematičnih kredita drastično smanjili, kao rezultat primene strategije za njihovo rešavanje, kao i znatno povoljnijih uslova poslovanja u Srbiji“, rekla je Tabaković, navodeći da je evidentan i zdrav rast kreditne aktivnosti.
Kako je ukazala, krediti privredi rastu po dvocifrenim stopama već nekoliko godina, a dve trećine je odobreno mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima.
„Investicioni krediti sa stanjem od oko pet milijardi evra čine 45 odsto stanja ukupnih kredita privredi“, istakla je Tabaković.
Prema njenim rečima, dinarizacija ostaje jedan od prioriteta, posebno dinarski krediti preduzećima.
„Dinarsko kreditiranje privrede nikada nije bilo povoljnije. Кao rezultat naših mera, razlika između kamatnih stopa na dinarske i devizne kredite privredi smanjena je sa 9,1 procentni poen iz maja 2013. na 1,1 procentni poen“, podsetila je ona.
„Rast Srbije prošle godine bio dinamičan“
Dodala je i da je „rast Srbije prošle godine bio dinamičan, što su i Evropska centralna banka i Evropska komisija istakle“.
„Nakon rasta od 6,2 odsto u četvrtom tromesečju, u ovu godinu ušli smo sa odličnim tendencijama i rastom od pet procenata u prvom tromesečju. I taj rast je odličan, posebno jer su se u martu osetile posledice pandemije na našu ekonomiju. Reagovali smo obimnim paketom mera kojima se čuvaju ljudi, radna mesta, plate, likvidnost i pomaže se onima čije je poslovanje pandemija praktično zaustavila“, istakla je guvernerka.
Podseća se da je NBS reagovala smanjenjem referentne kamatne stope, omogućavanjem finansijskog predaha u otplati kredita, operacijama po niskim stopama, kako bi se te stope dalje prenele i na privredu i stanovništvo.
Država je reagovala obimnim paketom mera u vrednosti od oko 11 odsto bruto domaćeg proizvoda, koji uključuje i kredite za likvidnost uz garanciju države, a koji su namenjeni mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima koji su najviše pogođeni krizom.
Srbiju svetska kriza samo nakratko usporila
Pandemija će imati snažan kratkoročan uticaj na sve ekonomije, ali suština usmerenja Srbije ostaje nepromenjena.
„Naša projekcija privrednog rasta od najmanje šest odsto u 2021. godini ukazuje na to da, zahvaljujući našim merama, očekujemo puni oporavak Srbije od efekata pandemije već sledeće godine, a to projektuju i sve institucije koje nas pažljivo prate. Važni su nam i brzina oporavka Evropske unije i u meri u kojoj svako od nas pojedinačno bude uspešan, i na zajedničkom planu ćemo biti uspešniji“, istakla je guvernerka.
Tabaković veruje da je Srbiju svetska kriza samo nakratko usporila u dinamičnom rastu.
„To što smo u prethodnih osam godina stabilizovali našu ekonomiju, uz nisku inflaciju, uređene javne finansije, proširili bazu investitora uz rast koji vode investicije, i što su nam devizne rezerve na dvostruko većem nivou od nivoa koji je po međunarodnim kriterijumima optimalan – jasno govori da imamo veća očekivanja od nas samih nego što ih drugi imaju od nas“, zaključila je guvernerka NBS.
Mali: Srbija dobija pohvale za preduzete mere
Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je da su na ministarskom dijalogu ministara ekonomije i finansija država članica Evropske unije, Zapadnog Balkana i Turske, kojem su prisutvovali i predstavnici Evropske komisije i Evropske centralne banke, predstavljeni programi ekonomskih reformi, a glavna tema je bila saniranje ekonomskih posledica virusa korona, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Mali je rekao da se Srbija bori protiv negativnih posledica kovida 19 i da je po ko zna koji put dobila velike pohvale za ekonomske reforme, posebno za rezultate iz 2019. godine i mere koje se sprovode.
„Ovu krizu smo dočekali sa zdravim javnim finansijama i sa dovoljno novca u budžetu. Imamo visoke devizne rezerve, a četiri godine smo imali suficit u budžetu. Sada smo preduzeli mere i izdvojili 5,1 milijardu evra za pomoć privredi i građanima“, podsetio je Mali.
On je istakao, kako je saopšteno, „da je Srbija od svih zemalja koje su danas predstavile svoje programe, pokazala da je ubedljivo najozbiljnija, zbog čega očekuje odlične rezutate do kraja ove godine“.
„Кao što je i Evropska komisija rekla, ova kriza će najmanje loše uticati na Srbiju. Očekuju se najbolja stopa rasta do kraja godine, a podsetiću da smo na kraju prvog kvartala imali stopu rasta od pet odsto BDP-a, dok je evrozona pala 3,3 odsto. Ostale zemlje su daleko iza nas“, rekao je Mali.
Ministar je ocenio da ti rezultati „daju vetar u leđa“ i da očekuje da Srbija ove godine ima najbolji ekonomski rezultat od svih zemalja, ne samo u regionu, već i u Evropi.
Srbija i EU su postigle dogovor o šest preporuka, a koje se tiču dodatnog ublažavanja negativnog uticaja širenja virusa korona na rast i zaposlenost putem odgovarajućih diskrecionih mera fiskalne politike, podrške ekonomskog oporavka kroz povećanje kapitalne potrošnje usmerene na rast, u smislu povećanog udela potrošnje u BDP-u u 2020. godini, kao i na srednjoročnom planu.
Takođe, postignut je dogovor i o poboljšanju upravljanja preduzećima u državnom vlasništvu, između ostalog putem restruktuiranja.
„Preporuke su usmerene i na pomno praćenje izazova po finansijsku stabilnost, koji su rezltat pandemije virusa korona i preduzimanje adekvatnih mera, obezbeđivanje delotvorne, transparentne i nediskriminatorne podrške pogođenim preduzećima, preduzimanje mera za očuvanje zaposlenosti posredstvom kratkoročnih programa i delotvornih mera aktivne politike tržišta rada, kao i poboljšanje socijalnih transfera kako bi se omogućila adekvatna podrška licima sa niskim prihodima, koja su u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti“, navelo je Ministarstvo finansija Srbije.
Izvor: N1
