Reklame

Ministar finansija Srbije Siniša Mali saopštio je danas na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta (SES) da je predlog da minimalna mesečna zarada za 2022. godinu bude 35.012 dinara uz povećanje neoporezive osnovice sa 18.300 dinara na 19.300 i uz smanjenje doprinosa za penzijsko osiguranje od 0,5 odsto, saznaje Beta.

„Ponuda Ministarstva finasija je ostala ista, da se minimalna zarada za narednu godinu poveća za 9,4 odsto i sa 30.900 dinara koliko iznosi ove godine podigne na 35.012 dinara uz povećanje neoporezive osnovice sa 18.300 na 19.300 dinara i uz smanjenje poreza i doprinosa na zdravstveno i penzijsko osiguranje od 0,5 odsto“, rekao je sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović.

Dodao je da se članovi SES-a sindikati, poslodavci i predstavnici Vlade Srbije na taj način nisu pomerili sa mrtve tačke u pregovorima i približili stavove, kao i na tehničkim pregovorima radnih grupa koje su održane danas ranije sa tom razlikom da na njima predstavnici Ministarstva finansija nisu saopštili plan o poreskom rasterećenju.

“Nema pomaka za sada, država ostaje pri tome da minimalna cena rada naredne godine bude tih 35.012 dinara”, kaže za Danas predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković.

On ističe da je današnjem sastanku prisustvovao i ministar finansija Siniša Mali, ali da je njihov predlog ostao isti kao i prošle nedelje.

Sindikati, ističe Stojiljković i dalje insistiraju na tome da minimalac bude 39.000 dinara.

“Ostaje nada da se nešto promeni do 2. septembra kada je sastanak SES-a ili do 15. septembra što je poslednji rok za utvrđivanje minimalca” kaže Stojiljković i dodaje je optimista i da veruje da postoji prostor za dodatno povećanje.

Poslodavci su, da podsetimo tražili da se neoporeziva osnovica podigne na 26.000 dinara kako je predložio Fiskalni savet.

„Iako konačni dogovor nije postignut, izuzetno je važno što svi socijalni partneri pokazuju razumevanje za argumente druge strane i zahvaljujući tome znatno smo se približili rešenju“, izjavio je posle sastanka Miloš Nenezić, predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta i predsednik Unije poslodavaca.

On je istakao da je u naporima da se izjednači minimalna cena rada sa minimalnom potrošačkom korpom, već dostignuto 80 odsto korpe, a taj procenat je donedavno bio tek preko 50 odsto.

“Nama je važno i da se ne uruši privreda, jer ne smemo zaboraviti da su poslodavci ti koji pune budžet, a koji se onda raspoređuje na način koji je optimalan za sve“, rekao je Nenezić.

Izvor: Beta