Foto: Gerd Altmann preuzeto saPixabay

Krajem decembra prošle godine pojavili su se izveštaji o misterioznim slučajevima upale pluća u Vuhanu, gradu sa 11 miliona stanovnika u Kini.

Kineski naučnici su ubrzo kao uzrok identifikovali novi virus korona, blizak virusu SARS.

Osam meseci kasnije, sa preko 22, 2 miliona potvrđenih slučajeva i više od 781.000 preminulih (prema poslednjim podacima objavljenim na sajtu Svetske zdravstvene organizacije), pandemija kovida 19 postala je najteža kriza javnog zdravlja na globalnom nivou u ovom veku.

Naučnici širom sveta pokušavaju da dođu do odgovora na brojna pitanja u vezi novog virusa, a cilj im je jedinstven – da utvrde kako lečiti i što je još važnije – sprečiti bolest kovid 19 koju on izaziva.

Ali kako navodi naučni časopis „Nature“, čini se da sa svakim novim saznanjem do kojeg naučnici dođu, iskrsava još više novih pitanja.

Jedan od najupečatljivijih aspekata kovida 19 je širok spektar reakcija organizma na zarazu.

Neki ljudi nikada ne pokažu simptome, dok drugi, uključujući i one koji su inače dobrog zdravlja, razviju ozbiljnu ili čak fatalnu upalu pluća.

– Razlike u kliničkom ishodu su dramatične, kaže Kari Stefanson, genetičar i izvršni direktor DeCODE Genetiksa u Rejkjaviku, čiji tim radi na utvrđivanju varijanti humanog genoma koje bi mogle da objasne neke od tih razlika. U prvobitnim izveštajima kovid 19 je opisan kao respiratorno oboljenje. Ali ubrzo je postalo jasno da nije u pitanju samo respiratorni virus, već da je situacija mnogo ozbiljnija. On napada i druge delove tela, uključujući krvne sudove i uzrokuje trombozu i moždani udar. Autopsije su pokazale da je virus prisutan ne samo u plućima, već i u bubrezima, jetri, srcu, mozgu i u krvi.

Naučnici su do sada utvrdili da simptomi koje imaju različiti ljudi zavise od toga koje je ćelije i tkiva virus zahvatio, od srazmere direktne štete koju je virus naneo ćelijama, kao i od individualnih varijacija imunog odgovora organizma.

Tim koji predvodi Žan-Loren Kazanova, imunolog na Rokfeler univerzitetu u Njujorku, istražuje mutacije koje bi mogle da imaju važnu ulogu u tome.

– Neverovatno je da imate zdravog čoveka koji je u oktobru prošle godine trčao maraton, a zatim se, šest meseci kasnije, našao na odeljenju intenzivne nege priključen na respirator, ističe Žan-Loren Kazanova.

Osim toga, istraživači ulažu velike napore da utvrde kako bi mogao da se postigne imunitet na kovid 19 i koliko bi on mogao da traje.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da, nažalost, antitela u organizmu ostaju samo nekoliko sedmica posle infekcije, a zatim njihov broj počinje da opada.

Međutim, broj antitela ostaje na visokom nivou mnogo duže kod ljudi koji su imali naročito teške simptome.

– Što više virusa dospe u organizam, to će biti više antitela, i ona će ostati duže prisutna, kaže imunolog Georg Kasiotis sa Frensis Krik instituta u Londonu.

Jedna od retkih stvari u vezi novog virusa oko koje se svi naučnici slažu jeste to da bi efikasna vakcina mogla da bude jedini način za izlaz iz pandemije. Ali iako vlade i farmaceutske industrije na celoj planeti ulažu milijarde u razvoj, testiranje i proizvodnju vakcine, u naučnim krugovima vlada zabrinutost da ona možda neće biti potpuno efikasna.

– Moguće je da ćemo za 12 do 18 meseci imati vakcine koje mogu da se primenjuju na ljudima. Ali plašim se da to neće biti konačno rešenje i da ćemo morati još mnogo da radimo na njihovom usavršavanju, upozorava Dejv Okonor, virolog na Univerzitetu Viskonsin-Medison u SAD.

Izvor: Danas