Na putu ka Kučajskim planinama i obišao sam manastir Ravanicu, jedan od najznačajnih spomenika srpske istorije, zadužbinu i večno počivalište kneza Lazara, koji je poginuo u bici na Kosovu, na Vidovdan 28.juna 1389. godine, a koja svedoči o istoriji progona srpskog naroda koji se desio posle ovog događaja.
Ponovo sam se vratio u Lisine.
Bio sam ovde 2016. godine uživao, i sada sam, na poziv PSK “Resava” iz Despotovca da učestvujem u akciji “VI Tradicionalni Bogojavljenski uspon”, iskoristio priliku da o Bogojavljenju ponovo obiđem ovo rajsko mesto.
Verovatno je na ovaj vodotok mislio kada je zapisao Herman Hese: „… voda teče i teče, vazda teče, a vazda je tu, bila je uvek i povazdan ista, a ipak svakog trenutka nova! O ko to shvata, ko to razume“!
U nedelju 21. januara počelo je okupljanje planinari iz svih mesta Pomoravlja. Stiglo je četrdesetak planinara iz PK “Jastrebac”, sa već legendarnim vodičem Milivojem Crnomarkovićem.
Planinari su pristizali, jedni za drugima, iz svih krajeva, i oko osam sati već nas je bilo više od stotinu, a među njima su se našli i moji drugovi iz Boljevca, Zlota i Majdanpeka.
Dan obasjan zimskim suncem, bez vetra i magle. Staza prekrivena snegom taman za uspon na današnji cilj.
Cilj je vrh Beljanice koji se nalazi na 1339 metara iznad mora, do koga treba preći oko 9 kilometra i savladati oko 1000 metara visinske razlike. Baš zahtevna staza.
Na pola puta do vrha, na 750 mnv, svračamo u nezaobilazni ranč “ Mečja leska” sa koga se uživa u prekrasnom pogledu na kanjon reke Resave.
Vlasnik, naš prijatelj Mile Rajić, zvani Rauš u trenutku kada smo stigli do čuvenog ranča nije bio tu, ali pored vrata na ulazu u malu i prekrasnu vikendicu i dalje se nalazi stari kontrabas, koji je u meni pobudio čuvenu starogradsku pesmu Zvonka Bogdana “Jedan stari kontrabas”, koju smo otpevali uz falš muziku – ali nama je tog trenutka bila najlepša muzika na svetu.
Napuštamo ovo rajsko mesto i nastavljamo prema vrhu. Vreme se kvari i počinje sneg, spušta se magla. Nastavljamo ka vrhu gde nas dočeka jak vetar, sneg i magla. Zatvori nam sve vidike. Nedostatak lepih slika prirode zamenili smo lepim slikama dragih prijatelja.
Silazak sa Beljanice proslavili smo u restoranu “Đula” na ulazu u hidrokompleks “Lisine” gde su nas domaćini ugostili odličnim planinarskim pasuljem i pivom.
Uz bezbroj pozdrava učesnika VI Bogojavljenskog uspona na Beljanicu 2018., prepešačili smo po zahtevnoj stazi dužinu od 18km, sa usponom od gotovo 1000m i dogovorili se da se vidimo 2019. godine na Sedmom „Bogojavljenskom usponu Beljanicu“.
