Obitavaju različiti likovi u lokalnoj vlasti grada Zaječara, a najfolklorniji je (gle čuda!) Vujadin Milošević, glumčić dečijih predstava. U naš grad je došao iz prigradske opštine Beograda-Grocke. Nemam ništa protiv Grocke, niti što je on zabatalio veliku glumačku karijeru koja ga je čekala u Beogradu i što je došao u Zaječar. Naprotiv. Svi mi smo odnekud došli. Pamtimo da su u Zaječar dolazile čitave porodice izvrsnih glumaca, ali i karakternih ljudi koji su ostavili veliki trag u kulturi Timočke krajine. Žao mi je što to neće moći da se kaže za Vujadina Miloševića. On je svoje karte kod poštenog i nepoštenog sveta potrošio.
Mora da je neke noći, pre nekoliko godina, sanjao, ili šta već, da je njegova budućnost u politici. Glumaca je u ovoj zemlji previše, pomislio je on i odlučio da sreću okuša kao glumac u politici. I, uspeo je u tome. Već sam u nekoliko navrata pisao da je on doživeo političko vaskrsnuće kada je pre par godina na velikom mitingu opozicije pred hiljadama ljudi (miting je bio protiv vlasti Vučića i SNS-a) tu vlast (SNS) obeležio i uporedio sa fašističkom. Bilo ga je na svim televizijama. Moralno posrnuće do krajnjih granica je doživeo kad se je učlanio, zarad funkcije, kod tih istih „fašista“. Šta tu može još da se kaže o takvom liku? Njemu paše svaka uloga u politici, ali kako znati kada glumčić govori istinu a kad glumi?
Dokopao se funkcijice, posle prelaska u SNS, i kao većnik za kulturu(!!!!!) puno je doprineo da se ugasi Pozorište i da svoje kolege ostavi bez posla. Osokoljen tim „uspehom“ počeo je da uvodi red u svoj resor. Tako je doprineo da se Dečijem centru (toliko vredi deci našeg grada) otkaže gostoprimstvo u opštinskoj kući. I, to, kažu, jer ne podnosi koleginicu koja vodi taj centar. To je njegov profil, mentalni i moralni.
Povremeno je imitirao Boru Čorbu i piskarao pesmice, lascivne, nekulturne, loše. Jedan je Bora Čorba, a jadan je glumčić Vujadin. Jedna takva njegova pesmica je izazvala reakciju ovdašnje javnosti, te je nekoliko nas prokomentarisalo to njegovo nasrtanje na pesnika. Da je pametan bio, a nije, on bi se makar ućutao i pustio da komentari prođu. Ako je pojeo svoja govna kad je SNS nazivao fašistima, ova bruka bi prošla mnogo lakše.
Krenuo je glumčić u obračun sa kolumnistima. Ko to sme njega da kritikuje, kad je on na tako važnoj funkciji! Skoro da sam se obradovao kad je i mene „dohvatio“. Gradski većnik, hej!!!!! Kaže-ženio se je (ja) osam puta! Mašala! Kaže dalje, mora da mu nešto fali kad je to tako! Prvo, hvala za reklamu, a drugo broj mojih ženidbi je mnogo manji, no nema veze. A, da mi je nešto falilo i fali-to je jedino u pravu. Oduvek sam smatrao da je neznanje najveći saveznik budala, te sam se stalno školovao. Uspeo sam posle tri fakultetske diplome (nisu kupljene i sa državnih fakulteta su) da smanjim količinu svog neznanja, te da se upustim u intelektualni „obračun“ sa takvom moralnom i intelektualnom gromadom kao što je glumčić Vujadin Milošević. Ako misli da lažem-da povadimo diplome, on njegove ja moje, i da ih prikažemo javnosti. Tu želju za znanjem sam preneo i na moju decu, takav faličan, te su doktorirale, magistrirale, po stranim zemljama. Da ne spominjem da jedna predaje na master i doktorskim studijama u Sevilji, Hagu, Cirihu, Malti….. Zato je dobro da vam nešto fali, samo budala misli da sve zna i da mu je sve potaman. O knjigama i radovima objavljenim širom sveta neću da gnjavim.
Da mu je u Zaječaru dobro vidi se i iz činjenice da su mu obrazi crveni kao jabuka iz Grocke (ili ga je sramota od samoga sebe) , ali mu je, po svemu sudeći mentalni kapacitet kao kod Palčića (uloga Pinokija, koja mu baš „leži“, je ipak rezervisana za njegovog šefa) , i ja mu toplo preporučujem da se mane politike i da se okrene nečemu čemu je dorastao, makar da do kraja života ostane Palčić.
Za kraj, da se vratim na početak njegovog „obračuna“ sa kolumnistima. Kaže glumčić- Sedi pored Dunava, peca, hladno je, ali (!!!!) ga napada nekoliko komaraca. To smo kao mi, jel! Što se mene tiče, mnogo bi bilo bolje za njega da su ga izujedali ti komarci, ili da je stavio, dobrovoljno, golu zadnjicu na mravinjak, nego što se kači samnom. Naravno, ovo nije pretnja u fizičkom smislu, taman posla, ali će biti u prilici da upozna moju upornost u pisanju. Mada, da je pametan, kao što nije, više me nikad ne bi pomenuo u njegovim „intelektualnim“ bljuvotinama. A, mogu i da mu pomognem. Pozivam ga na kafu da ga podučim o pisanju i da mu otkrijem neke moje tajne koje bi mu koristile ako misli da se stvarno „nosi“ samnom. O mom trošku.
