Foto: Glas Zaječara
Reklame

Divlje deponije opasno truju obradivo zemljište i poljoprivredne proizvode kazao je nedavno Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka, i tom prilikom kazao da u Srbiji postoji između 2.500 i 3.000 divljih deponija.  U okviru kampanje „Dani ombudsmana“, zaštitnik građana Zoran Pašalić, istakao je u Zaječaru 19. jula 2019. godine da na teritoriji grada Zaječara postoji 40 divljih deponija. Iz Komunalne milicije kazali su za naš portal da su od 1. januara 2019. locirali 48 divljih deponija, i da su 38 do sada očišćene.

 

Od zdrave životne sredine zavisi i zdravlje ljudi. Izgleda da u Srbiji, kao i Zaječaru, ova teorija ne dotiče ni zagađivače, ali ni same građane. Pored lošeg kvaliteta vazduha u Zaječaru, o čemu smo u toku prošle godine više puta pisali, problem predstavljaju i divlje deponije, koje prave sami građani, izbacujući, šut, đubre, ne birajući mesto.

Često su mesta divljih deponija skrivena od očiju javnosti, ali se  isto tako često nalaze i pored samog puta, mostova ili reka. Pravilo ne postoji. Zagađivači se vode devizom: „Baci, pa neka drugi razmišlja, šta dalje sa smećem“.

Redakcija portala „Glas Zaječara“, više puta je do sada ukazivala na problem sa divljim deponijama, i ove probleme prijavljivala nadležnim institucijama. Interesantna činjenica je to da nakon prijave deponije, nadležne službe su brzo reagovale, i očistila pronađene deponije, ali samo nekoliko dana kasnije, na istom mestu ponovo je bačeno smeće.

Srbija na prvom mestu u Evropi po zagađenosti vazduha, ali ništa bolje ne stoji ni kada su u pitanju zagađenja tla i vode, kazao je Marko Vujić nedavno. Samo činjenica, da je mali broj građana u Zaječaru priključen na daljinsko grejanje, utiče na to da kvalitet vazduha u gradu na Timoku, svake godine u zimskom periodu probija granice dobrog i vazduha kvalitetnog za građane, i često prelazi u zagađen, a sve zbog loženja na čvrsta goriva, koje je za građane Zaječara, predstavlja jedini način zagrevanja u hladnim zimskim mesecima.

Kombinacija lošeg i zagađenog vazduha sa više desetina divljih deponija, ne teritoriji grada Zaječara, kao i u okolnim selima, predstavlja zdravstveni rizik za sve građane.

„U blizini svake deponije obradivo zemljište je ozbiljno kontaminirano. Zemljište upija otrovne materije s deponija, posebno kada pada kiša, tako da dobijamo poljoprivredne proizvode sa tih područja koji nisu zdravi, rekao je nedavno Vujić.

Divlje deponije na teritoriji grada Zaječara nalaze se ili pored reke, ili u samoj prirodi, tako da dolazi i do zagađenja zemljišta, a i vode.

U okviru kampanje „Dani ombudsmana“, zaštitnik građana Zoran Pašalić sa saradnicima posetio je Zaječar 19. jula 2019. godine i tom prilikom razgovarao sa građanima i predstavnicima lokalne vlasti.

„Saznali smo frapantni podatak da na teritoriji Zaječara postoje preko 40 divljih deponija što je nedopustivo i bavićemo se u buduće tim problemom“.- kazao je tada Pašelić.

Početkom decembra meseca prošle godine, redakcija portala Glas Zaječar poslala je dopis Komunalnoj miliciji grada Zaječara u kome smo tražili podatke, koliko trenutno na teritoriji grada Zaječara ima lociranih divljih deponija, i šta su po tom pitanju nadležne službe preduzele.

„Od 1. januara 2019. godine, do danas smo locirali 48 divljih deponija. Do sada je uklonjeno 38, dok se za još 10 čeka uklanjanje. Svi počinioci koji su identifikovani i za koje smo imali dokaze su kažnjeni. Napisano je šest prekršajnih naloga. Na teritoriji grada Zaječara trenutno ima sedam divljih deponija za koje mi znamo. Što se tiče sela, skoro svako selo ima određeno privremeno mesto za odlaganje smeća. U toku 2020 očišćene su deponije u sedam sela“– kazali su za portal „Glas Zaječara“ iz Komunalne milicije.

Prema rečima Miloša Zdravkovića, ekologa i stručnjaka za energetsku efikasnost, apsolutno je je nespojivo da se priča o zdravoj, čistoj hrani, ukoliko se hrana proizvodi na zemljištu na kome je odložen otpad, da li komunalni, opasan, industrijski, uginuća, fekalne i industrijske otpadne vode.

„Izlišno je govoriti o uticaju deponijskih tečnosti na biljke čiji koren uzima vodu iz zemljišta gde se cedi otpad sa svim svojim hemikalijama. Jasno je je da se poljoprivredni proizvodi ne mogu prodavati sa deklaracijom „čiste hrane“ kada se zaliva vodom iz obližnjih kanala u koje se izliva kanalizacija, sadržaj septičkih jama, odbačen otpad iz domaćinstva i industrije, opasan otpad koji se sakriva na dno kanala“ – kazao je Zdravković za „Glas Zaječara“.

Redakcija portala „Glas Zaječara“ obišla je nekoliko lokaciji na teritoriji grada Zaječara, i zatekla užasnu sliku. Smeće smo zatekli i pored vode, i u prirodi, i u naseljenim mestima. Za pravog nesavesnog građanina, ne postoji loša lokacija za smeće.

Kroz selo Vražogrnac protiče Borska reka. U kakvom je stanju, pisano je godinama, a ona protiče kroz samo selo.

Takođe pored puta Vražogrnac – Trnavac nalazi se godinama divlja deponija, o čemu smo pisali 4. februara prošle godine.

Predsednika MZ Trnavac Stanislav Đorić tada je kazao, da na tom mestu, smeće bacaju i meštani Vražogrnca i meštani Trnavca.

„Smeće bacaju meštani Vražogrnca kada krenu za Trnavac kao i meštani Trnavca kada krenu za Zaječar. To se godinama radi, i sada je zatrpan kanal koji vodi preko tunela“. kazao je Đorić tada.

Još goru situaciju sa smećem i šutom, na tom mestu zatekli smo sredinom decembra prošle godine.

Put koji povezuje Trnavac i Čokonjar, već godinama prolazi kroz deponiju. Asfalta nema, a smeće i šut prekrivaju okolinu. O tome smo već pisali 3. februara prošle godine.

Sredinom decembra prošle godine, obišli smo i ovu lokaciju, i vidljivo je da je deo smeća uklonjen, ali bacanjem novog smeća, polako deponija dobija izgled na kakav su meštani Trnavca i Čokonjara navikli da gledaju godinama.

Alarmantna situacija je i na putu Grljan – Avramica, o čemu je Glas Zaječara pisao 12. januara 2020. godine.

Sredinom decembra redakcija našeg portala obišla je ovu lokaciju. Smeće je bilo delom uklonjeno, ali novo smeće opet se pojavljivalo na ovom mestu.

Ništa bolja situacija nije ni pored reke Timok, koja se nalazi na samo par metara od divlje deponije. Obale Timoka zatpane su bile smećem.

Slavica Mančić, koja obrađuje zemlju pored reke Timok kazala je za portal „Glas Zaječara“ da joj smeta đubre koje se nalazi pored njenog imanja i reke Timok. 

Slavica Mančić Foto: Glas Zaječara

„Nisam do sada videla ko baca smeće, ali ima gomila smeća, i svakog dana je sve više i više. Godinama je tako. Nekada očiste, ali svakodnevno neko baca đubre.“– kazala je ona.

Problem sa izvoženjem smeća, kao i sa deponijama u selima, izražen je i u Grljanu, i ostalim selima, ali često su puni kontejneri i u Zaječaru.

Kada se ovolika količina smeća, i deponije pomešaju sa lošim vazduhom u zimskim mesecima, dolazi se do zaključka da građani Zaječara udišu opasan vazduh, a da proizvodi sa njiva koji se koriste u ishrani nisu najpreporučljiviji za ishranu, ako se nalaze u neposrednoj blizini neke od divljih deponija.

Što se kvaliteta vazduha tiče u toku 2019., kao i 2020. godine, više puta merne stanice za kontrolu kvaliteta vazduha, detektovala su povišen nivo zagađenja u vazduhu, i ocenili su vazduh kao loš ili zagađen. Krajem novembra meseca, prošle godine, kao i početkom ove godine, merne stanice su detektovale samo da je vazduh u Zaječaru prihvatljiv o čemu smo već pisali.

Građanima Zaječara ostaje, da o zaštiti životne sredine, brinu sami, pošto uprkos obećanjima nadležnih službi, kao i obećanje zaštitnika građana, da će se problemom divljih deponija, baviti nakon poslednje posete Zaječaru, ostala su samo obećanje na papiru, a za to vreme, naši sugrađani, živeće u smeću, i udisaće loš vazduh, sve dok neko ne podvuče crtu, i krene ozbiljno da se bavi ovim opasnim ekološkim problemom.

  • Ovaj tekst je nastao u okviru programa Medijsko sklonište