Božidar Nikolić, iz Zaječara, već godinama u svojoj bašti u centru grada gaji kivi. Prošle godine rod je bio više od 50 kilograma, dok je ove znatno manji zbog mraza u proleću.
U samom centru Zaječara, u ulici Varšavska broj 2, Božidar Nikolić već godinama gaji kivi.
Prema njegovim rečima, sasvim slučajno je došao do prvog kivija, tako što mu je komšija poklonio.
„Pre 7-8 godina komšija je iz Nemačke doneo sadnice kivija. Razmišljao se da li da zasadi ili ne. Posle par dana dao je sadnice meni, i ja samo odmah našao mesto gde da ga zasadim“– počeo je priču Nikolić.
Prema njegovim rečima prvi plodovi kivija stižu posle treće godine, kao što se i kod njega dogodilo.
„Posle treće godine počeo je da rađa. Bilo je to nekoliko plodova kivija. Zatim je iz godine u godinu sve više i više plodovo bilo. Prošle godine sam nabrao više od 50 kilograma“.– istakao je on.
Nikolić kaže da je ove godine rod bio nešto slabiji za razliku od predhodnih godina, jer je u proleće kada je cvetao bilo hladno.
Prema njegovim rečima, gajiti kivi nije neka filozofija, i da klima u Zaječaru odgovara kiviju.
„Pre dve godine kupio sam još jednu biljku kivija. Iduće godine čekam prve plodove. Kivi nije teško gajiti. Ja o kiviju ništa nisam znao. Zasadio sam i eto šta sada imam. Jedino šta je potrebnoto je da se zaliva više vodom nego ostalo voće“– kazao je Nikolić.
Božidar Nikolić kaže, razlika u ukusu između našeg kivija iz Zaječara i uvoznog je veoma mala.
„Jedina razlika je to što je naš domaći ukusniji i sočniji od uvoznog“– kazao je on.
Pravo vreme za branje kivija je posle 20. novembra. Tada je kivi potpuno sazreo. Obere se, ostoji nekoliko dana i spreman je za jelo, zaključio je Božidar.
Kivi (lat. Actinidia deliciosa) je stablasta biljka iz porodice Actinidiaceae. Poreklom je iz Kine, gde je njen plod proglašen za nacionalno voće. U zavisnosti od mesta na kojem raste može da dostigne visinu i do 9 m. U narodu je popularna po svom plodu, koji se najviše koriste u ishrani, mada je sve ćešća upotreba ploda kivija i u kozmetičkoj svrhi.
Prirodna staništa Kivija su brežuljkasti prostori Kine,Japana i Sibira, gde raste ne visini između 600 i 2000 m nadmorske visine.
Listovi kivija su duguljasti ovalnog i kružnog oblika. Dominiraju veličine između 7.5 i 12.5 cm. Listovi starijih biljaka su tamnozelene boje, dok su kod mlaćih stabljika zeleniji sa crvenim tonovima.
Cvetovi kivija su žute i bele boje. Dvopolni su što znači da na jednoj jedinci mogu da se nađu i muški i ženski cvetovi, što doprinosi boljem i bržem razmnožavanju. Najčešće se radi o cvetu sa 5-8 latica. Drvo cveta tokom novembra Kivi je karakterističnog aromatičnog mirisa.
