Zaječarska inicijativa je tokom 2018. godine, u saradnji sa Fondacijom Iskorak i Međunarodnim centrom Olof Palme, pokrenula istraživanje o kvalitetu života građana na teritoriji Grada Zaječara, pod nazivom “Vitalni znaci”. “Vitalni znaci” je međunarodno prihvaćena metodologija dubinskog istraživanja jedne zajednice koja se danas sprovodi širom Evrope i sveta, a koju je osmislila i prvi put primenila Fondacija Toronto zajednice iz Kanade. Ideja je da se ovo istražovanje sprovodi svake 2 godine.
Istraživanje se temelji na multidisciplinarnom pristupu. S jedne strane ono prikupljanje statističkih podataka koji daju realnu sliku o kvalitetu života u Zaječaru, dok se s druge strane, ispituju i mišljenja i stavovi javnosti, što daje lični pečat istraživanju. Način na koji ljudi doživljavaju zajednicu u kojoj žive i kako se u njoj osećaju je jednako važno kao i statistika.
Istraživanje stavova građana je sprovedeno na reprezentativnom uzorku tokom novembra 2020. godine. Građani i građanke Zaječara su ocenjivali ukupno 13 kategorija koje su od ključnog značaja za život u zajednici ocenom od 1 do 5. Kao i 2018. godine, najbolje ocenjene kategorije su “Bezbednost u zajednici” (3.68) i “Mogućnosti za rekreativne aktivnosti” (3.395), koje su ovog puta dobile nešto slabije ocene. Međutim, ove godine su građani ocenili većinu kategorija nešto višom ocenom (za otprilike 0,1-0,4)
Ponovo su najslabije ocenjene kategorije “Demografske prilike” (1,7), “Mogućnosti za zapošljavanje” (1,82) i “Lokalna ekonomija” (2,03). Opšti kvalitet života u Zaječaru, građani su ocenili ocenom 2,85.
Stavovi građana odgovaraju statističkim podacima do kojih su predstavnici Zaječarske inicijative došli. Naime, kada je reč o zapošljavanju, zvanična statistika govori da se registrovan broj nezaposlenih smanjuje (7,543 u 2012. godini, 6,453 u 2017. godini i 4,752 tokom 2019. godine). Međutim, ovaj pad broja registrovanih nezaposlenih lica nije propraćen porastom broja zaposlenih lica. Štaviše, broj zaposlenih lica se u istom period takođe smanjivao: 12,071 (2012.) 11,998 (2017.) i 11,782 (2019.) Tako ostaje nejasno koji je pravi uzrok ovakvog pada broja registrovanih nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Ukupan broj aktivnih privrednih društava iznosi 331 (349 tokom 2012. godine, odnosno 400 tokom 2017. godine), dok je ukupan broj preduzetnika 1.181 (1.293 tokom 2012. godine, odnosno 1.125 tokom 2017. godine). Trend smanenja broja učenika koji se upisuju u srednje škole se nastavlja. Ukupan broj učenika svih srednjih škola u Zaječaru je 2001. godine iznosio 2.774; 2017. godine 2.266, dok je u 2019. godini broj učenika pao na samo 2081. Sličan trend pada beleži i broj rođenih beba u Zaječaru: 713 (2001. godina), 425 (2012. godina), 321 (2017. godina) i 327 (2019. godina).
Ono što treba najviše da zabrine sve Zaječarce i Zaječarke je izuzetno mali procenat ispitanika koji oseća snažnu pripadnost zajednici – samo 32%. Osećaj pripadnosti i identifikacija sa zajednicom predstavljaju veoma važan pokazatelj stanja u zajednici, koji je usko povezan sa mogućnostima za njen razvoj i napredak.
Građanima će uskoro biti dostupan celokupan izveštaj o Vitalnim znacima, koji bi kroz analizu stavova građana i statističkih podataka, trebalo da da punu sliku o vitalnosti zaječarske zajednice. U Zaječarskoj inicijativi kažu da ovakvi izveštaji služe lokalnim institucijama i lokalnoj samoupravi kao važan resurs prilikom osmišljavanja i razvoja lokalnih politika koje se bave različitim oblastima života u zajednici.
