Foto: Gerd Altmann preuzeto saPixabay
Reklame

To što poslednja istraživanja pokazuju da i vakcinisane osobe mogu da nose iste količine virusa u sebi kao i nevakcinisane nakon susreta sa delta varijantom, ne znači automatski da oni koji su primili vakcinu i oni koji nisu mogu da zaraze isti broj osoba.

Ipak, činjenica da vakcinisani mogu biti prenosioci bolesti poziva na oprez i nošenje maski, pogotovu u zatvorenom prostoru i pogotovu sada kada se suočavamo sa delta varijantom, ocenjuju sagovornici Danasa.

Oni takođe objašnjavaju da postojeće vakcine, iako u nešto manjoj meri u slučaju delta soja, i dalje pružaju dovoljnu zaštitu pa samim tim adaptacija postojećih cepiva tako da se prilagode novim sojevima zasad nije potrebna, niti bi značila mnogo u zaustavljanju pandemije.

– Ono čega smo se pribojavali – da i vakcinisani ljudi i dalje mogu da prenesu virus drugima, sada je potvrđeno saznanjima Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) po kojima vakcinisani mogu imati istu količinu virusa kao i nevakcinisani. To ne čudi, virus dolazi jednako do vakcinisanih i nevakcinisanih, samo kod vakcinisanih organizam je već spreman na odbranu jer mu je virus poznat pa se lakše i brže odbrane i ne razviju teže ili ikakve simptome, kaže za Danas epidemiološkinja Ivana Prokić, koordinatorka epidemiološkog tima Ujedinjenih protiv kovida, komentarišući najnovija saznanja CDC.

CDC između ostalog navodi da velika količina virusa, koja je primećene kod vakcinisanih nakon susreta sa delta varijantom, upućuje na povećan rizik od prenosa virusa i „budi zebnju da, za razliku od drugih sojeva, vakcinisane osobe zaražene delta varijantom mogu da prenose virus“. Prema ranijim podacima, delta varijanta korona virusa je mnogo zaraznija od prethodne, što znači da jedan zaraženi može da inficira osam do devet osoba.

Upitana da li činjenica da i vakcinisani i nevakcinisani a zaraženi delta sojem mogu nositi iste količine virusa, znači i da su u istoj meri i zarazni, odnosno da mogu zaraziti podjednako veliki broj osoba, sagovornica Danasa kaže da pretpostavlja da to nije slučaj.

– Ono što znamo je da je težina simptoma srazmerna količini virusa koje izbacujemo, pa tako pretpostavljam da vakcinisani izbacuju količinski manje virusa kao i kraće vreme jer se organizam brzo izbori i oporavi. Zbog toga verujem da vakcinisani, koji prenose virus, to čine u manjoj meri jer najčešće imaju slabije ili nikakve simptome. Ovo su ipak pretpostavke koje treba da potvrde istraživanja, dodaje Prokić.

Zbog najnovijih saznanja CDC je promenio svoje smernice o nošenju maski tako da je sada preporuka da masku u zatvorenom prostoru nose i osobe koje su primile vakcinu. Ovu promenu Ivana Prokić ocenjuje kao logičan sled događaja.

– Treba naglasiti da se ljudi ne opuštaju, što je posebno bitno kod delta varijante virusa. Neko će se pitati zašto onda da se vakcinišem kad i dalje moram da nosim masku. Njima bih pokušala da objasnim ono što i dalje stoji, nakon ovog saznanja CDC-ja, a to je da vakcinacijom i razvojem imuniteta štite sebe od teže bolesti, a vakcinacijom svih nas i dostizanjem kolektivnog imuniteta štitimo ranjive pojedince u populaciji, prvenstveno decu i one koji iz nekog razloga ne mogu da prime vakcinu. Ova nova naučna saznanja samo dodatno naglašavaju značaj rečenice – niko nije bezbedan dok svi nismo bezbedni – zaključuje Prokić.

Neposredno pre promene stava CDC, Ministarstvo zdravlja Izraela saopštilo je da njihovi podaci pokazju da su RNK vakcine značajno manje efikasne protiv delta soja u poređenju sa ranijim sojevima. Kako su naveli, u slučaju delta soja efikasnost vakcina je 39 odsto u sprečavanju obolevanja. Ono što je međutim ohrabrujuće jeste činjenica da su vakcine i dalje veoma efikasne u sprečavanju hospitalizacije (88 odsto) i težih formi bolesti (91 odsto).

Ovi podaci, koji se inače odnose na veoma kratak vremenski period, u suprotnosti su sa nešto ranijim istraživanjima koja su procenila efikasnost Fajzer vakcine u sprečavanju obolevanja na oko 87 odsto. Takođe, istraživanje Instituta za javno zdravlje Engleske (PHE) pokazalo je da su Fajzer i AstraZeneka efikasne 88, odnosno 67 odsto, u sprečavanju simptomatskog oblika kovida 19 (videti okvir).

Konsultant za javno zdravlje Dragoslav Popović navodi da sve vakcine koje su u upotrebi i dalje imaju visoku, mada donekle manju efikasnost.

– To po meni ne bi trebalo da bude razlog da se vakcine menjaju tako da se prilagođavaju novim sojevima. Trka sa novim sojevima se ne može dobiti na taj način. Jedini način je brzom vakcinacijom što većeg broja ljudi tako da se ne ostavi prostor za stvaranje novih sojeva – naglašava Popović.

On objašnjava do dok se neke vakcine mogu relativno brzo izmeniti tako da se prilagode novim sojevima, za druge bi taj proces bio dosta komplikovaniji zbog tehnologije na kojoj su zasnovane.

– Stoga se postavlja i pitanje šta će se desiti sa onim delom sveta gde ljudi nisu pokriveni ni prvobitnim vakcinama, tako da se opet vraćamo na situaciju u kojoj su najbogatiji zaštićeni, a najsiromašniji podnose najveći teret pandemije. Istovremeno, vakcina koja bi bila prilagođena novom soju, morala bi da se daje i onima koji su već vakcinisani. To otvara pitanja – jel opet treba da vakcinišemo iste ljude? Mislim da ne, jer je vakcinacija do sada nevakcinisanih prioritet, dodaje Popović.

On ocenjuje da umesto adaptacije vakcina prilikom pojave novih sojeva, ono što će biti zadatak nauke u narednom periodu jeste stvaranje univerzalne vakcine za korona virus i influencu.

– Dosta se govori i o stvaranju vakcine koja će istovremeno delovati i protiv korona virusa i protiv gripa. Univerzalna kovid vakcina nam treba jer su i poslednje epidemije SARS i MERS virusima delovi iste korona porodice. Korona i influenca virusi su najjači kandidati i za sledeću pandemiju, zaključuje Popović.

Struka nikad nije ukinula mere

Dragoslav Popović podseća da „niko od ozbiljnih stručnjaka u svetu nije kazao nijednog trenutka da je sa dolaskom vakcina potrebno ukinuti sve protivepidemiološke mere“. „Naprotiv, isticano je da će morati da se računa na kombinaciju ta dva elementa. Druga je priča što su potom donosioci odluka odlučili da selektivno čuju poruke stručnjaka i tako donesu odluke“, kaže Popović.

Apel za hitnu imunizaciju

Ivana Prokić ističe da u vreme širenja delta soja je neophodno da „nevakcinisani prime vakcinu što pre“, a da svi zajedno utičemo da se broj vakcinisanih poveća. „Apelujem i da zdravstvene vlasti hitno organizuju timove koji će edukovati stanovništvo, ali i kolege obaveznim seminarima o važnosti urgentne vakcinacije, a UPK su uvek tu i aktivno rade na odgovorima na pitanja zabrinutih sugrađana“, kaže Prokić, pozivajući građane i da učestvuju u istraživanju UPK o vakcinama, tako što će popuniti anketu na njihovom sajtu ujedinjeni-protiv-kovida.net.

Vakcinisani tri puta manje u riziku

Osobe koje su primile dve doze neke od vakcina koje su davane u Engleskoj (AstraZeneka i Fajzer) imaju tri puta manje šanse da budu pozitivne na korona virus u poređenju sa nevakcinisanima, pokazalo je juče objavljeno istraživanje u okviru React-1 studije, koju vodi Imperijal koledž iz Londona. Isto istraživanje otkrilo je međutim i da primanje dve doze vakcine umanjuje rizik od kovida 19, uključujući i asimptomatske oblike bolesti, za 50 do 60 odsto. Ovi rezultati u suprotnosti su donekle sa prethodnim istraživanjem PHE, pošto pokazuju još manju efikasnost vakcina. Ipak to se objašnjava činjenicom da dok je PHE studija obuhvatila osobe sa kovid simptomima, istraživanje Imperijal koledža zahvatilo je i one bez simptoma koji su bili pozitivni na PCR testu.

Izvor: Danas