Reklame

Jedna od odlika diktatorskih režima je da se javno iskazivanje podrške „voljenom“ vođi nikako ne prepušta slučaju. „Spontana“ podrška uvek je dobro organizovana, jer javnost ne sme dovesti u sumnju srazmere podrške koju on uživa.

Predsednik Ruske federacije, Vladimir Putin, stiže u Srbiju u četvrtak.

Biće dočekan u duhu ruske tradicije i nasleđa, živim Potemkinovim selima koja će tog istog dana biti transportovana u Beograd, iz svih krajeva Srbije, kako bi u ekstazi pozdravila dva moćna lidera.

Foto: Printscreen / facebook

Jedna od odlika diktatorskih režima je da se javno iskazivanje podrške „voljenom“ vođi nikako ne prepušta slučaju.

„Spontana“ podrška uvek je dobro organizovana, jer javnost ne sme dovesti u sumnju srazmere podrške koju on uživa.

Zato je jedinica mere lojalnosti u ovakvim situacijama pun autobus.

Kako bi pokazao svoju lojalnost, zaječarski subaša je, priča se, beogradskim dahijama obećao ni manje ni više nego deset autobusa.

Subaša je, podsetimo se, nekada govorio ovako…

Ali, subaša je sada lojalni član Srpske napredne stranke, i puj pike, ova priča više ne važi.

Da ne važi, dokazuje se transportom živih Potemkinovih sela, koja se „instaliraju“ i po potrebi kliču velikom vođi koji nas, dokazano uspešno, vodi ka propasti.

Klicali su Zaječarci tako u Majdanpeku.

A klicali su, Boga mi, i u Nišu.


Neko će reći: Šta je tu loše, zar ih neko prisiljava?

Da se razumemo, ne idu svi na ova putešestvija iz istog razloga: neki se odlaskom bore da očuvaju već postojeće, „mukom stečene“ privilegije; neki se odlaskom bore da očuvaju komad hleba koji imaju; nekima je obećano produženje ugovora, a nekima je zaprećeno da im neće biti produžen.

Ima i onih kojima je samo dosadno. Ima čak i onih, malobrojnih, koji iskreno veruju.

Spiskovi kruže po javnim preduzećima i gradskoj upravi.

Čujem, u jednom preduzeću su zaposlene na javnim radovima „ubeđivali“ da se upišu manje više praznim obećanjem: „ko potpiše ima šanse da ostane da radi“.

Najodvratniji primer manipulacije – i ujedno pojašnjenje zašto ekonomsko osnaživanje naroda glavešinama ne ide u prilog: lako je manipulisati bespomoćnom masom, koja tavori na rubu egzistencije.

Okupljanje živih Potemkinovih sela zakazano je za 15 časova kod „Albanije“.

Ovo u principu znači da će cirka 500 duša, u radno vreme napustiti svoja radna mesta u javnim preduzećima i lokalnoj samoupravi. Kako je to uopšte moguće?

Nema odmora dok traje obnova ne važi – prioritet svih prioriteta je dokazati da je Alek bog otac, da je najpametniji, nabolji, najvoljeniji.

Subaša jednom reče: „Njemu niko ljubav bez para ne pokazuje.“

Koliko si, plaćen, subašo? Koliko košta tvoja ljubav? Srećan ti put.