Iznad grada: Spomen park-puma Kraljevica je prvi dokumentarni film o zaječarskoj Kraljevici. Iza filma stoji Fondacija Iskorak, koja je za potrebe snimanja anagažovala produkcijsku kuću Ciklotron (Marka Žvaka). „Ideja vodilja iza ovog poduhvata je da se kroz ovakav format Zaječarci podsete na vrednost koju Kraljevica ima za sve nas, kao i da se skrene pažnja na probleme sa kojima se ona suočava“ – ističu iz Fondacije Iskorak.
Ove godine se obeležava 50 godina od donošenja prve Odluke o zaštiti Spomen park-šume „Kraljevica“. Nakon što je aktuelna Odluka o zaštiti usvojena (1994), Kraljevicom je gazdovalo čak 5 javnih preduzeća, od toga četiri u poslednjih 15 godina. Nakon 50 godina ona i dalje nije zavedena u Centralni registar za zaštitu prirodnih dobara Zavoda za zaštitu prirode Republike Srbije.
Aktuelna Odluka o zaštiti se u vremenima čestih smena upravljača tek selektivno sprovodila, te je Kraljevica, uključujući i nekada poznata izletišta i lokacije, postala zapuštena do te mere da neki delovi više nisu dostupni ili ne mogu da se koriste. Većina planskih dokumenata o zaštiti je istekla i ima tek sporadičnih napora da se novi izrade i usvoje. Kraljevica, iako značajan prirodni resurs za grad i okolinu, zeleni prostor koji zauzima trećinu Generalnog urbanističkog plana – ne nalazi se među prioritetima lokalnih vlasti. Ne postoji nikakav plan niti ideja o uvođenju novih sadržaja na ovu lokaciju, bar ne uz konsultaciju sa građanima – već gradske vlasti pod političkim pritiscima realizuju ad-hoc projekte, od kojih se mnogi nikada ne izvedu do kraja.
Takođe, u poslednjih deset godina, prihodi od „eko”- naknada (ekoloških taksi koje su svi Zaječarci plaćali) su skoro svake godine bili značajno veći od izvršenih rashoda, tako da je tokom posmatranog perioda zabeleženo ukupno više od 298 miliona dinara, ili više od 60 odsto ukupnih prihoda od eko-naknada, koji su iskorišćeni nenamenski i mimo Fonda za zaštitu životne sredine Grada Zaječara, što je jedan od najvećih iznosa nenamenskog trošenja među lokalnim fondovima u Srbiji. Takođe je i značajan iznos novca koji je utrošen kroz Fond, korišćen za aktivnosti koje ne pripadaju oblasti zaštite životne sredine, nego oblastima poljoprivrede, civilne zaštite, višenamenskim razvojnim projektima itd.
Jedan od živopisnijih primera nenamenskog trošenja iz ovog istraživanja je kada je 2015. godine utrošeno je 17 miliona dinara za projekat „Eko-matine, nedeljno i mesečno izveštavanje o izvršenom monitoringu u životnoj sredini (Timočka radio televizija)”. Sam monitoring životne sredine, koji je bio predmet medijskog izveštavanja, nije ni finansiran iz Fonda te godine – osim praćenja polena, što je koštalo 7.886 dinara. Ukratko, iz Fonda za zaštitu životne sredine Grada Zaječara je za medijske aktivnosti/izveštavanje tada izdvojena skoro polovina budžeta – 17.000.000 dinara, dok je za sam monitoring životne sredine izdvojeno 7.886 dinara!
Sitni i česti previdi i nečinjenja u prethodnim godinama, sugerišu da ovakav stav prema najvećoj zelenoj površini u Zaječaru nije izuzetak od pravila ili slučajnost, već da je on plod dugogodišnjeg nemara ili nesposobnosti odgovornih institucija da njome upravljaju na adekvatan način. Ukoliko se ovakav trend nastavi, Kraljevica neće biti ništa drugo do „nekada omiljeno mesto Zaječaraca i Zaječarki“.
Sa druge strane, kao što se može videti i u samom filmu, građani i korisnici Kraljevice su na poseban način vezani za nju i spremni da se angažuju u različitim inicijativama za njeno sređivanje i da učestvuju u raspravama koje se tiču njenog stanja i razvoja. Međutim, uprkos velikom broju ljudi koji bi uložili svoje vreme, znanje i trud u unapređivanje prostora Kraljevice, paradoksalno je, i itekako uočljivo, da u Zaječaru trenutno nema aktivnih registrovanih i neformalnih grupa koje se bave životnom sredinom, iako je do pre samo desetak godina bilo najmanje 5.
Fondacija Iskorak je pokrenula i platformu na kojoj Zaječarci mogu da podnesu svoje predloge za uređenje Kraljevice. Do sada ih ima preko 100, a možete ih videti OVDE.
Takođe, Zaječarska inicijativa i Rambo Amadeus su nedavno snimili spot i pesmu o Kraljevici, koja se našla među najboljim video ostvarenjima u 2020. godini na Adria music video awards festivalu.
Projekat „Naše kraljevsko mesto“ realizuje Fondacija Iskorak uz podršku Beogradske otvorene škole, koja sprovodi projekat Zeleni inkubator u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom i Fondacije Fridrih Ebert.
Od 2000. do danas, Evropska Unija donirala je više od 3.6 milijardi evra Srbiji.
Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije. Evropska Unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.
* Stavovi i mišljenja autora izneti u ovom tekstu ne predstavljaju zvanične stavove Evropske unije, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Fondacije Fridrih Ebert ni Beogradske otvorene škole, i za njih je isključivo odgovorna Fondacija Iskorak.
