Tog 17. decembra, još se birališta nisu zatvorila, a znali smo da nam predstoji dugotrajna postizborna kriza. Po tome kako je tekao izborni dan naslućivalo se šta sledi. Ovaj put, posebno na beogradskim izborima, videle su se sve nepravilnosti i metode izbornog inženjeringa koje sprovodi vladajuća grupacija. Ovaj put ogoljenije nego ikada. Mediji koji nisu pod kontrolom režima snimali su izborne turiste, pretežno iz Republike Srpske, a posmatrači CRTE i ODIHR-a su ukazivali na brojne neregularnosti.
Rđav glas o izborima u Srbiji se daleko čuo, posebno na tlu Evrope. Nakon par meseci Evropski parlament je doneo Rezoluciju o izborima u Srbiji u kojoj konstantuje da nisu bili slobodni, sa posebnom pažnjom na izbore u Beogradu. Zaključak EP-a je da su sprovedeni izbori ispod očekivanog standard i da je potrebno sprovođenje nezavisne međunarodne istrage navodnih neregularnosti. Druge svetske sile poput SAD, Rusije i Kine se nisu puno izjašnjavale i nisu se pretrgle u čestitanju Predsedniku i vladajućoj stranci.
Opozicija je odmah nakon izbora tražila njihovo ponavljanje, posebno u Beogradu i po prvi put nakon dolaska SNS-a na vlasti uspela da internacionalizuje pitanje izborne manipulacije u Srbiji.
Ovi izbori su doneli i to da po prvi put opozicija ima kredibilnu snagu, koja više nije 12 ili 13 procenata osvojenih glasova. Ovaj put na republičkom nivou opozicija je osvojila oko 30 procenata što je nešto više od million glasova, dok je na beogradskim izborima osvojila nešto preko 40 procenata.
Predsednik Srbije je, pod pritisakom spolja i iznutra, odlučio da vladajuća koalicija nema većinu u Beogradu i krenuo sa manipulacijom oko datuma održavanja novih izbora. Pokušao je da to bude 28. april, što je opozicija odbacila kao mogućnost, tako da kako sada stvari stoje, beograđani će izaći opet na birališta 2. juna. Mada je još uvek sve otvoreno.
Opozicija je uspela da svoj stečeni kapital usmeri na zahteve da se ispune minimum uslova za odžavanje fer i poštenih izbora ili neće učestvovati na tim izborima. Inicijativa ProGlas je okupila opozicione liste Srbija protiv nasilja i koaliciju Nada koji su vlastima isporučile zajednički zahtev za ispunjenjem minimum izbornih uslova. U medijima su provejavali napisi da su se ovoj inicijativi priključili Dveri i LSV. Ukoliko ove dve najveće opozicione liste ne izađu na nove/ponovljene izbore oni se ne mogu smatrati legitimnim, tako da je vlast sad u maloj defanzivi.
Vlast za sada ignoriše ove zahteve i ulazi u kampanju sa najavom formiranja širokog pokreta za narod i državu pod vođstvom predsednika lično, gurajući u prvi plan velika nacionalna i državna pitanja, iako se radi o gradskim izborima.
Ostaje da vidimo da li će i opozicija odgovoriti širokom zajedničkom listom ukoliko izađe na izbore. Ovaj put se čini da više nisu potrebna istraživanja, kao pred decembarske izbore, koja bi potvrdila da građani koji su za promene žele jedinstvenu široku listu opozicije. Takođe, široka lista bi obezbedila da ni jedan opozicioni glas ne bude bačen, što sa sobom nosi teret šlepanja stranaka koje imaju oko jedan procenat glasača i tako ih održi u političkom životu koji možda i ne zaslužuju. Isto tako, široki front povećava mogućnost postizborne “švaleracije”. Generalno, za sada sve ukazuje da će se ubuduće ići na frontalnu borbu dve opcije, dve Srbije.
Postavlja se pitanje šta su nama u Zaječaru doneli decembarski parlamentarni izbori i šta nas očekuje? Takođe, pitamo se da li ćemo na lokalne izbore 2025., kad im je vreme ili ćemo upasti u junski bubanj? Isto tako je još uvek nepoznanica ko će predvoditi lokalnu listu vladajuće koalicije u Zaječaru? Da li će aktuelni gradonačelnik tražiti od građana još jedan mandat ili će to biti neko drugi i ko? Da li će lokalna opozicija smoći snage da napravi jedinsveni front i suprotstavi se vladajućoj koaliciji?
Pitanja je puno i sva su još uvek otvorena. Rezultati održanih decembarskih parlamentarnih izbora u Zaječaru su manje-više preslikani sa republičkog nivoa. Ono što možemo uočiti jeste da je jedna opoziciona lista (Srbija protiv nasilja) odnela pobedu na par biračkih mesta u centru grada, što do sada nije bio slučaj. Pobeda na ovih par biračkih mesta može se smatrati uspehom ako se ima u vidu da je ostvarena bez ikakvog rada opozicije na terenu tokom kampanje. Što se udaljavamo od gradskog jezgra, rezultati vladajuće koalicije su sve bolji, naročito u selima gde je još uvek dominantna. Ovo se može objasniti načinom na koji se građani informišu.
Kad god da budu održani lokalni izbori u Zaječaru, lokalna opozicija nema nikakve šanse bez jedinstvene, široke liste svih stranaka i pokreta, pa čak i to nije dovoljno. Najdelotvornije bi bilo formirati široki front kome će se priključiti pojedinci i razne organizacije koje su za smenu lokalne vlasti koja kod nas opstaje već 20 godina. Bez ikakvog istraživanja može se zaključiti da je to najbolji recept za mobilizaciju širokog kruga građana Zaječara.
Da li će lične netrpeljivosti, sujete i nadgornjavanja oko procenata pobediti razum i opštu korist ostaje nam da vidimo. Do duše dosta toga će zavisiti od atmosfere i političkih kretanja na nacionalnom nivou. Eventualna pobeda opozicije u Beogradu i još nekim mestima u Srbiji mogao bi da bude vetar u leđa lokalnoj opoziciji.
Sve u svemu, ništa vam nisam rekao što već i sami ne znate. Nego, rekoh, hajde malo da grejem prste i ’ladim usta.
Piše: Dejan Perić
