Foto: Pixabay
Reklame

Više od polovine punoletnih građana Srbije (55 odsto) su se vakcinisali, prijavili za vakcinaciju ili će to sigurno učiniti u narednom periodu, dok tek sedam odsto ističe da se neće vakcinisati, pokazalo je istraživanje koje su sproveli Ipsos i Laboratorija za istraživanja individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Pomenuto istraživanje takođe beleži da je značajan procenat neodlučnih pošto skoro trećina ispitanika (njih 31 odsto) nije sigurna da li da primi vakcinu. Kako navode autori, upravo je ovo grupa ljudi sa kojom treba najviše raditi kako bi doneli najbolju odluku za svoje zdravlje.

– Broj odlučnih protivnika vakcinacije je relativno mali i stabilan. Ovo je važan podatak zbog toga što su ljudi skloni da precenjuju broj antivakcinalista, verovatno zbog toga što su vidljivi i glasni na društvenim mrežama. Sa ovim delom populacije je, nažalost, teško uspostaviti komunikaciju, zato što nemaju poverenje u zvanične izvore informacija, kaže za Danas Iris Žeželj, jedna od autorki istraživanja i vanredna profesorka na Katedri za socijalnu psihologiju Filozofskog fakulteta. Ona takođe ističe da se pažnja mora usmeriti ka neodlučnima i to tako što će se jasno komunicirati kakve su dobiti od vakcinacije.

A neodlučnih najviše ima među mladima uzrasta od 18 do 29 godina, gde njih 62 odsto nije sigurno da li da se vakciniše. Ono što bi pak moglo da ih podstakne u najvećoj meri da prime vakcinu jeste da se uvere da je vakcina bezbedna i da stvara imunitet, kao i da pomaže u suzbijanju epidemije. Veliki motivator jeste i mogućnost slobodnog putovanja za vakcinisane.

Na osnovu ovakvih odgovora stiče se utisak da mladi nisu prihvatili poruku koji su od početka godine slali i stručnjaci i predstavnici države o bezbednosti i efikasnosti vakcine. Ovome u prilog ide i podatak iz istraživanja da bi za tek osam odsto mladih podstrek za vakcinaciju mogla da bude preporuka zdravstvenog radnika kome veruju. Upitana kako uveriti mlade da je vakcina najbolje rešenje, na koji im način poslati poruku, kojim kanalima i ko treba da budu nosioci te poruke, Iris Žeželj kaže da treba “intenzivirati komunikaciju koja bi bila krojena specifično za mlade”.

– U tome bi mogli da pomognu vršnjaci. Dobar primer je volonterska kampanja studenata medicine po studentskim domovima. Bilo bi dobro poruke vršnjacima intenzivirati i omasoviti, i učiniti ih ličnijim, direktnijim, a bilbordi su na primer samo jedan od mogućih kanala komunikacije. Takođe bi trebalo prenositi iskustva drugih zemalja, osobito onih u kojima se veliki deo mladih odazvao vakcinaciji zbog ličnog zdravlja i slobode, ali i solidarnosti sa ostatkom društva. Istraživanja takođe ukazuju na to da treba mladima poručiti da su svi razlozi za vakcinaciju jednako opravdani jer nismo svi isti, i ne donosimo odluke na isti način, objašnjava sagovornica Danas.

Ono što pak može biti jedna od prepreka na putu takve poruke jeste uverenje mladih da za njih vakcinacija nosi podjednak ili veći rizik od kovida. Među mladima starosti od 18 do 29 godina takvo uverenje ima 58 odsto, a među osobama starosti od 30 do 39 godina njih 53 odsto deli ovo mišljenje.

Kako se starosna granica pomera, sve je manje onih koji veruju da je vakcina rizičnija od kovida. Na nivou cele populacije, 69 odsto građana ispravno opaža da je rizik od kovida nešto ili mnogo veći od rizika od vakcine.

Odgovarajući na pitanje zbog čega mlađe grupe u tolikoj meri veruju da je kovid podjednako ili manje rizičan za njih, Iris Žeželj kaže da je činjenica da je za ovu uzrasnu kategoriju obolevanje od kovida manje rizično nego za starije.

– Ipak i dalje, čak i u uslovima niske cirkulacije virusa, i ako je u pitanju „najkontroverznija“ vakcina (o čijim neželjenim dejstvima se najviše pisalo u medijima), rizik od bolesti višestruko prevazilazi rizik od vakcinisanja. Pogrešna uverenja o tome da „onima sa jakim imunitetom korona ne može ništa“ takođe doprinose lošoj proceni rizika, zaključuje Žeželj.

Autori istraživanja su Marija Petrović, takođe sa Filozofskog fakulteta, i Anja Ivanović i Snežana Savić iz Ipsos stratedžik marketinga. Istraživanje je obavljeno na reprezentativnom uzorku, rezultati su objavljeni u junu i dostupni su na sajtu Ipsosa.

Dnevni list Danas u ponedeljak će objaviti nalaze drugog dela istraživanja koje se odnosi na stavove građana o obaveznoj vakcinaciji.

Među najstarijima skoro da nema protivnika

Najveći procenata građana koji je primio vakcinu ili će to učiniti nalazi se u grupi starijih od 65 godina. Kako se ide ka mlađima, procenat je sve manji, dok raste udeo neodlučnih. Među osobama starosti od 30 do 39 godina je neodlučnih 40 odsto, a u ovoj starosnoj kategoriji najviše ima onih koji navode da se sigurno neće vakcinisati (16 odsto). Najmanji procenat “tvrdih” protivnika vakcine protiv kovida 19 je među najstarijima, tek jedan odsto.

Sve više Evropljana želi vakcinu

Istraživanja iz Evrope pokazuju da kako vreme prolazi sve veći broj građana želi da se vakciniše. Na primer, u Britaniji taj procenat je porastao sa 60 odsto, koliko je bilo u novembru do 90 odsto u junu ove godine, pokazuju podaci sa sajta Yougov. Za Srbiju ne postoje podaci o promeni stava građana o vakcinama kroz vreme. Istraživanje Ipsosa, koje poredi podatke iz aprila i maja, pokazuje međutim da je tokom mesec dana procenat onih koji su primili vakcinu ili se prijavili porastao sa 44 na 53 odsto, dok je udeo protivnika vakcinacije malo porastao – sa sedam na 8,5 odsto.

Izvor: Danas