Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar obeležavaju 7. januara Božić. Kod nas najradosniji praznik obiluje običajima koji traju danima pre praznika.
Božić se praznuje kao dan rođenja Isusa Hrista, sina Božijeg. Slavi se u krugu porodice i traje tri dana. Drugog dana se obeležava Sabor Presvete Bogorodice, a treći dan je posvećen arhiđakonu Stefanu.
U nekim mestima, kako bi se prvo omrsili na dan Božića uzima se parče sira i gutljaj vina. Ljudi se pozdravljaju rečima „Hristos se rodi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“.
Hrišćani tradicionalno veruju da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste jedni drugima nanete uvrede.
Običaj je da se na sam dan Božića ne ide u goste, ali izuzetak je položajnik koji je prvi i jedini gost u kući, a on bi trebalo da donese sreću, napredak, radost i ljubav. Dolazi rano pre podne, a može biti i slučajni prolaznik koji je tog jutra svratio u kuću.
On simbolički označava Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli na poklonjenje malom Hristu. Domaćica kuće posluži položajnika i daruje ga prikladnim poklonom, a takođe se smatra da je on čovek koji bi tokom cele godine trebalo da odnosi sreću u kuću.
Mnogi običaji vezani su za ovaj dan i oni se razlikuju od mesta do mesta, ali oni koji su zajednički svima su: polaganje badnjaka, zastiranje slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice i dolazak položajnika.
Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić, prethodi mu četrdesetodnevni post i nije tako strog kao uskršnji post. Božić, ma na koji dan pao je mrsni dan, a trpeza je bogata.
Česnica
Zaduženje domaćice je da rano na Božićno jutro zamesi testo od kojeg peče pogaču koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić koji se odozgo bode grančicom badnjaka.
Česnica ima ulogu slavskog klača na Božić. Kada svi članovi porodice stanu za sto, domaćin prvo zapali sveću, kadionicom okadi ikone, kandilo i sve prisutne i preda nekom mlađem kadionicu da okadi celu kuću.
Ukoliko neko zna, peva božićni tropar, a ukoliko ne čita se „Oče naš“ naglas. Kada se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Onaj ko dobije novčić u česnici smatra se da će biti srećan cele te godine.
U nekim krajevima se pored novčića, prema starom običaju, stavljaju i zrna različitih žitarica koja simbolišu životinje (belo i žuto žito, pšenica, pasulj), drvce drena, pa se smatra da će onaj ko ga dobije u parčetu kolača biti zdrav kao dren, ili drvce koje se zove jaram i označava da će onaj ko ga dobije nositi teret cele godine u ime porodice, kao asocijacija na volove koji vuku zaprege.
Izvor: N1
