Danas se u svetu, pa i kod nas, obeležava praznik ljubavi – Dan zaljubljenih. Ne želim da ulazim u one priče „mi to ne obeležavamo, jer nismo“ ’oni’, nego smo ’ovi’ “, smatram da sve što ima veze sa nečim lepim u životu, a ljubav je pokretač života ako niste zaboravili, treba da se obeleži. Ljude sam odavno prestao da delim po tome “čiji su i u šta veruju“, već kakvi su ljudi – dobri ili loši, te ću, ako mi dopuštate, tako da se ogradim.
Vratimo se na ovaj lep dan, smislen pre svega. Šta ste kupili voljenoj osobi za Dan zaljubljenih? Nema izgovora nemam para, moj neki prijatelji su se snašli, te su ubrali cveće u nekoj bašti, cvet, cvetić, ako je ljubav u pitanju, partnerka neće praviti pitanje. Pa, šta ste joj poklonili? A vi njemu? Da, i muškarci vole da dobiju neki poklončić, samo su „mačo“ frajeri pa neće to da kažu! Ako joj niste ništa kupili, barem joj skuvajte kafu! Da ne bude baš toliko blam, ukoliko želite nešto kasnije…
Primetio sam da smo nekako negativni prema svemu što je lepo ili se varam? Odmah neka sumnja, te nam uvele neke strane sile praznik, te mi to nećemo, mi znamo najbolje (hm, da znamo ne bismo danas bili tu gde jesmo). Ima li šta lepše od ljubavi? Poljupca? Koliko je partnera u vezi, a više se i ne ljube? Sramota, a? Zašto je sramota poljubiti se sa partnerom na ulici, u prevozu, onako „cmokić“, ne da se balavite, to je već ružno… Zato što valjda nije sramota skidati se go na nacionalnoj frekevenciji neke rijaliti televizije ili pričati kojekakve gluposti po raznim talk show emisijama… Ma, mnogo smo naivni i nevini.
Možda nam je ovaj praznik nekako mrzak, jer smo mnogo utonuli u politiku. Pazite, politika nije ljubav, ona je nužna, da bi mogli da živimo po nekom redu, zakonu i pravilima. A mi smo svi opterećeni istom, da nam je nivo stresa takav, da dovodi do opozita od ljubavi zvanom mržnja. Kako neko može da širi da ljubav, ako po ceo dan gleda političare i prima njihovu energiju? U opisu posla političara je da bude slatkorečiv, uverljiv u ono šta priča, da ima tu neku harizmu, da deluje brižljivo ali da neće baš srce da mu se pocepa ako nekom smanji platu ili penziju, da igra razne igre… Svašta nešto političar mora da zna i da radi. To je politika, tu emocija nema. I sada vi se na primer jedete, nervirate oko tog nekog političara, ne možete preko noći ništa da promenite, samo sebe sputavate, a tu trpi i vaš ljubavni, pa i seksualni život. Znači, podela rada! Više ljubavi, manje politike, samo onoliko koliko je potrebno da kroz kritiku ili rad sa političarima ostvarite svoj cilj, i glava će biti mirnija (ne ja nisam life cauch – „kauč“, samo glasno mislim i to delim sa vama). Profesionalni političar odradi svoje, onda ode kod svoje drage ili sa društvom u neki vid provoda, da, da, jedino kada oseti da mu tone brod malo se više koprca, te sedi po stranci ili gde već, viče „nije do mene, nisam ja taj bla, bla“, ume da bude dosadno, a nema veze sa vašim ljubavnim životom…
Ali, lako je meni da pričam, pišem, treba to sprovesti u praksu, tu političku borbu „protivu nekoga“ i emotivne leptire u stomaku. Počnite na primer danas. Ukoliko ste u emotivnoj vezi ili braku od par godina, decenija, a politika vam je „pojela mozak“, batalite je više (očigledno to nije za vas) i posvetite se voljenoj osobi. Eto idealne prilike da to počnete baš na Dan zaljubljenih. Pogledajte zajedno neki film, ako ne odete na večeru, spremite je sami (jaja uvek imamo u kući, dva najmanje, prim aut.), pustite omiljenu muziku, plešite, ljubite se, vodite ljubav, pre svega toga ugasite TV!
Slavite ljubav, pustite predrasude, šetajte kada vam se šeta, petkom ili subotom, udahnite svež vazduh, šetajte u dvoje, jer tako je lepše i slađe. Ako ste kojim slučajem solo, evo prilike da još danas krenete u neku akciju – cvet, čokoladica, neko piće ili vaše veliko srce i nema stresa, samo leptirića u stomaku.
 i posvetite se voljenoj osobi. Eto idealne prilike da to počnete baš na Dan zaljubljenih. ){kind=link}