Zaječarski „Kristal“ bio je čudo socijalističke epohe. Proizvodnja i izvoz kristala donosili su ogroman devizni priliv, ali i teške nevolje onima koji su živeli u neposrednoj blizini fabrike. Kristal se odavno ne proizvodi u gradu na Timoku, ali sećanje na ovo doba još uvek živi.

Fabrika prozorskog stakla počela je sa radom u Zaječaru 1925. godine. Velika svetska ekonomska kriza koja je kulminirala dovela je do njenog zatvaranja.

Proizvodnja ravnog stakla u Zaječaru obnovljena je četiri decenije kasnije. Uspeh je, na sreću ili nažalost,  i ovoga puta izostao.

Foto: Prinstscreen / srpskilegat.rs

Tvorci prvog investicionog programa za proizvodnju kristala bili su Milisav Todorović, Mirjana Đorđević i Miroslav Sretenović.

Prvi uspeh na tržištu zabeležen je proizvodnjom serije kristalnih čaša „Mediči“, nakon toga je usledio i proboj na svetsko tržište.

Godine 1975. u pogon je pušten pogon za automatsku proizvodnju kristala, a nakon pet godina zaječarski „Kristal“ je sa 4/5 učešća u ukupnoj proizvodnji kristalnog stakla zauzimao ubedljivo prvo mesto u čitavoj SFRJ.

Foto: Prinstscreen / srpskilegat.rs

Proizvodi ove fabrike prodavani su širom Sovjetskog Saveza, zapadne Evrope, u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi.

Fudbaleri „Crvene Zvezde“ nosili su dresove sa logoom „Kristal“, kao i mnogi drugi klubovi i sportska udruženja.

Poguban uticaj na životnu sredinu i zdravlje ne može se osporiti. Brestovi kojih je nekada bilo u Zaječaru nestali su – olovo je uništavalo bašte, kuće, živote.

U isto vreme, to smrtonosno olovo donosilo je i život: prestanak rada ove fabrike imao je poguban uticaj na privredu i život uopšte u Zaječaru.

Nekoliko hala u krugu nekadašnjeg giganta izdato je.

Proizvodni pogoni su pusti, prepušteni zubu vremena, a čuveni „dimnjak“ samo podseća na postojanje nekadašnjeg giganta.

Evo kako pogon nekadašnjeg „Kristala“ izgleda danas.

Proizvodni pogon je gotovo potpuno uništen, smeće, ostaci kristala nalaze se svuda.

Rasute su i različite hemijske materije, ostaci materijala potrebnih za proizvodnju kristala nalaze se svuda.

Iz probijenih silosa prosipale su se različite praškaste materije čije poreklo se ne može utvrditi.

Postoji velika verovatnoća da su rasute materije opasne po zdravlje i životnu sredinu.

Zvaničnih podataka o tome ipak nema.

Predmeti od kristala mogu se naći u gotovo svim delovima pogona.

Teško je zamisliti da je ovde nekada nastajao kristal koji se nalazio na policama prodavnica širom sveta.

Mirijana Branković, nekadašnji radnik „Kristala“ Zaječar, kaže da je radila od 1977. godine pa do zatvaranja fabrike, i ne vezuju je lepe uspomene za taj period.

„Radila sam od 1977. godine pa do zatvaranja, 1991 ili 1992, ne pamtim tačno do kada. Bila sam radnik gravernice, posao nije bio lak. Radili smo u tri smene, po sto radnika u jednoj. Više puta sam dobijala majske nagrade kao najbolji radnik, a u radničkom listu sam uvek dobijala pohvale da sam jedna od najboljih“.

Mirijana kaže i to da uprkos velikom zalaganju i dobrim rezultatima, njena penzija je minimalna, a razlog je što je deo zarade isplaćivan i oporezovan, dok se deo zarade vodio kao stimulacija.

„Zbog toga sam danas sa minimalnom penzijom, a dok sam radila, plata u „Kristalu“ je bila jedna od najvećih“kazala je Mirijana.

Mnogi radnici „Kristala“ Zaječar, dele mišljenje sa Mirijanom, dok se neki tog vremena sećaju sa setom. Ostaje jedno, fabrike poput „Kristala“ više nema, a pitanje je da li će je i ikada biti.