Iako je državna pomoć tokom prvog dela zdravstvene krize odložila talas otpuštanja u Srbiji, on bi već od januara mogao da se oseti punom silinom, zbog čega će mnogi poslodavci možda početi sa radom „na crno“, piše Dojče vele.
Taj medij navodi da krajem godine ističu tri meseca tokom kojih poslodavci koji su uzeli državnu pomoć, u obliku 60 odsto minimalaca za zaposlene, nisu smeli da otpuste više od deset odsto zaposlenih.
Pomoć je tada dobilo 235.000 firmi, odnosno više od milion radnika, a zbog isteka tog roka sagovornici Dojče velea očekuju da bi privredu Srbije od januara mogao da zadesi talas otkaza, jer bi tada poslodavci trebali da počnu sa isplatom poreza i doprinosa na minimalce koje je država dala njihovim zaposlenima.
„Ko je bio u neformalnom sektoru, on će ostati tamo, a pretpostavljam da će ih više ući u neformalni sektor. Zna se da medju ugostiteljima ima dosta neprijavljenih radnika, a minimalac će biti uplaćen samo za one koji su formalno zaposleni. U suštini je to osmišljeno da bi se amortizovao pad koji će uslediti početkom 2021. godine“, ocenila je vanredna profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Jelena Žarković.
Ona je dodala da, prema rezultatima njihovog istraživanja, neformalno zaposleni u Srbiji imaju nižu zaradu po času rada od „minimalca“, da nemaju plaćene poreze i doprinose niti zdravstveno osiguranje.
Sa negativnim projekcijama slaže se i Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju, koja dodaje da će razmere krize biti vidljive tek od Nove godine.
„Može da se desi, pogotovo što su u najvećem problemu preduzetnici i mikropreduzeća, da dođe do prelaska ljudi iz formalnog sektora u neformalni, kako bi nekako preživeli na tržištu“, rekla je Bradaš.
Ona je dodala da u Srbiji zapravo mnogo više ljudi traži posao nego što to pokazuje broj nezaposlenih iz Ankete o radnoj snazi, što se može videti iz podataka o takozvanoj „podzaposlenosti“.
„To su nezaposleni koji žele da rade, ali ne traže posao. Oni se računaju kao neaktivni, jer je definicija nezaposlenog ‘onaj ko želi da radi i traži posao’. Kada nezaposlenima pridružite ove koji su podzaposleni, koji ‘žele da rade, ali ne traže aktivno posao’, dodjete do stope nezaposlenosti od preko 18 odsto u trećem kvartalu“, kazala je Bradaš.
Izvor: Beta
