Reklame

Poskupljenja sa kojima će se potrošači u Srbiji suočiti nakon dočeka Nove godine kao i ona koja su već opteretila njihov kućni budžet, posledica su dizanja cena proizvoda koje nije zasnovano na tržišnim osnovama ponude i potražnje, već težnje države da deficit u budžetu puni povećanjem koštanja usluga koje pružaju preduzeća pod njenom ingerencijom, smatra stručna javnost.

Spisak proizvoda koju su poskupeli ili tek treba da poskupe je poduži.

Tako je jedna od najosnovnijih namirnica kao što je ulje poskupelo čak dva puta, prvo u oktobru a potom ponovo u novembru u ukupnom iznosu od oko 13 odsto. Kao razlog za poskupljenje ulja naveden je skok cene suncokreta na tržištu za 25 odsto u odnosu na 2019. godinu pa potrošači litar ulja kupuju po ceni od 130 do 160 dinara.

U januaru će doći do povećanja cena cigareta za 10 dinara po paklici zbog povećanja akcize na osnovu koga će država umesto 74,5 uzimati 76,7 dinara po kutiji. To će uzrokovati da će se cene cigareta u Srbiji početkom nastupajuće godine kretati između 270 i 400 dinara.

U narednoj godini doći će i do povećanja maloprodajnih cena goriva koje se pravda poskupljenjem sirove nafte na svetskim berzama pa se očekuje da će cena benzina na pumpama u Srbiji porasti za dva do četiri dinara po litru.

Ono što potrošače dodatno očekuje nakon dočeka Nove godine je i povećanje cena električne energije u iznosu od 3,4 odsto. Agencija za energetiku je saopštila da je odobrila Elektroprivredi Srbije povećanje cena električne energije te će prosečni računi za struju biti uvećani za 122 dinara.

S obzirom da je u ovom trenutku prosečan račun za struju 3.600 dinara, od 1. februara skočiće na 3.722 dinara na mesečnom nivou.

U toj agenciji ističu da je prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama, u koje spadaju domaćinstva i mali kupci, utvrđena na osnovu maksimalno odobrenog prihoda i iznosi, bez poreza i taksi, 7,8 dinara po kilovat satu .

Treba dodati i to da je Vlada Srbije povećala naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača struje, pa će se od 1.juna na račune građana za struju umesto 0,093 donara dodatno uvećavati za 0,43 dinara po kilovat -času. To u praksi znači da će domaćinstvima koja imaju prosečnu potrošnju struje ta naknada skočti sa 33 dinara na 153. dinara.

U novoj godini građani Beograda će se suočiti i sa povećanjem cene za isporučenu vodu i odvođenje otpadnih voda za pet odsto. Po tom osnovu račun domaćinstva sa prosečnom potrošnjom vode biće uvećan za 50 dinara a kada se uračuna i kanalizacija za 80 dinara.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže za Danas da poskupljenja u uslovima korona virusa nisu zasnovana na realnim tržišnim kriterijumima kako kod nas tako ni u inostranstvu.

– Povećanje cene struje u Srbiji će dovesti do poskupljenja niza namirnica što će predstavljati dodatno opterećenje za potrošače. Poskupljenje električne energije se kod nas uvek pravda time da je njena cena najniža u regionu. Istraživanja koje smo svojevremeno radili su pak pokazala da je cena struje u Srbiji, takva kakvom je predstavljaju nadležni, 50 odsto skuplja nego što bi trebalo da bude. Poskupljenja do kojih je došlo ili će tek doći nemaju opravdan razlog. Iza njih, kako kod nas tako i u drugim zemljama, stoji težnja za bogaćenjem kao i nesposobnost vlada da se suoče sa krizom koju je izazvala epidemija korona virusa – navodi naš sagovornik.

On ističe da bi Vlada Srbije mogla da utiče na to da se cene proizvoda zasnivaju na tržišnim osnovama bez neopravdanih poskupljenja.

– Daleko od toga da se zalažem za to da nadležni regulišu cene, ali svojim delovanjem mogu da ih učine realnim. A to je kroz stvaranje ekonomskog ambijenta u kome se se cena formira na realnim osnovama, vođenje adekvatne poreske politike kao i odgovornim ponašanjem preduzeća u vlasništvu države u tom segmentu – ističe Bogosavljević.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović takođe smatra da u mnogim slučajevima poskupljenja do kojih dolazi nisu opravdana.

– Kada govorimo o formiranju cena proizvoda na tržištu ne možemo da konstatujemo da se taj proces odvija shodno ponudi i potražnji. U konkretnoj situaciji se ne vodi računa o onome o čemu bi trebalo, a to je kupovna moć stanovništva. Taj kriterijum bi pak morao biti sagledavan kada se formiraju cene proizvoda – kaže naš sagovornik.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović ističe za Danas da su dva osnovna razloga koji utiču na poskupljenje roba i usluga u uslovima epidemije korona virusa u Srbiji.

– Prvi je taj što se cena prehrambenih artikala ne zasniva na ekonomskoj potrebi da do toga dođe. Cenovna politika se jednostavno ne rukovodi tom logikom. Drugi razlog je taj da država ciljno povećava cene usluga u preduzećima kojima rukovodi kako bi napunila praznu državnu kasu. U svim tim delatnostima akciza zauzima veliki deo cene. S obzirom da država ne ume da upravlja preduzećima pod svojom ingerencijom niti da iskoreni korupciju u njima, ona veoma loše posluju, ne ostvaruju potrebne prihode zbog čega budžet ne može da se puni po tom osnovu. Zato se poseže za poskupljenjima kojima se tako opterete građani. Što se tiče prehrabmenih proizvoda moralo bi se preispitati da li postoje realni osnovi za njihovo poskupljenje, kao primera radi u slučaju dizanja cena ulja – zaključuje naš sagovornik.

Izvor: Danas