foto:pisac

Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke , romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu „Misao“.

Desanka Maksimović rođena je u Rabrovici  kod Valjeva, 16. maja 1898.godine, bila je srpska pesnikinja, profesorka književnosti i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti. Bavila se i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika.

U Valjevu je završila gimnaziju a kasnije studirala  na odeljenju za Svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Nakon diplomiranja, Desanka Maksimović je radila u Obrenovačkoj gimnaziji, a zatim i u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu.  Nakon godinu dana provedenih u Parizu gde se usavršavala kao stipendista francuske vlade, po povratku u Jugoslaviju 1925. godine radila oko godinu dana u učiteljskoj školi u Dubrovniku kada je opet prešla u Beograd gde je radila u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji. Početkom Drugog svetskog rata je otišla u penziju, ali se u službu vratila 1944. i u istoj školi ostala do konačnog penzionisanja, 1953.

foto:pisac

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je 17. decembra 1959. godine a šest godina kasnije 1965. za redovnog člana SANU.

Neke od njenih najpopularnijih pesama su: „Predosećanje“, „Strepnja“, „Prolećna pesma“, „Opomena“, „Na buri“, „Tražim pomilovanje“… Najpoznatija pesma joj je “Krvava bajka” koja govori o streljanju đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941.godine koja je objavljena tek posle rata.

Desanka je dobitnica mnogih nagrada popout: Vukove, Njegoševe i Zmajeve nagrade, dobitnica je AVNOJ-ske nagrade, Sedmojulske nagrade, Nagrada “Mlado pokoljenje”… Prvo priznanje dobila je 1925. godine nagradom za pesmu „Strepnja“ na konkursu časopisa „Misao“.Godine 1988. odlikovana je nagradom „Zlatni venac“ makedonskih Večeri poezije u Strugi u saradnji sa Uneskom. Nagrada se dodeljuje jednom pesniku godišnje za celokupan životni rad.

Izabrana je i za počasnog građanina Valjeva, gde joj je još za života, podignut spomenik koga je otkrio Matija Bećković 27. oktobra 1990. godine. Pesnikinja je malo negodovala zbog ovog čina, ali su je ubedili da je to samo spomenik poeziji sa njenim likom.

foto:spomenici, Desanka Maksimović, Valjevo

Dana 12. februara 1993. Vlada Srbije je donela odluku da se njeno ime i delo trajno obeleži osnivanjem Zadužbine Desanke Maksimović koja dodeljuje nagradu „Desanka Maksimović“. Zadužbina je osnovana 19. marta 1993.

Dana 23. avgusta 2007. otkriven je spomenik Desanki Maksimović u Beogradu u Tašmajdanskom parku.

U selu Bogoštica kod Krupnja 2013. godine otvoren je Dom srpske poezije „Desanka Maskimović“ u sastavu novoizgrađenog Manastira Svete Trojeručice Hilandarske.

foto:sinhro

Preminula je na današnji dan 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini, u Beogradu. Sahranjena je u Brankovini kod Valjeva, u porti crkve Svetih arhanđela u okviru kulturno-istorijskog kompleksa.

„Deci poručujem neka ne hitaju časpre izići iz detinjstva, i neka njihove prve ljubavi budu takve da bi hi smeli poveriti i mami i razrednom starešini“- Desanka Maksimović