U Hramu Presvete Bogorodice u Zaječaru sa početkom u 8 sati i 30 minuta počela je Sveta liturgija povodom praznika Blagovesti.
BLAGOVESTI , praznik kojim se proslavlja događaj ο kome govori jevanđelist i Apostol Luka (Lk 1,26-38).
Tog dana se Hrišćani podsećaju dolaska Arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će začeti od Duha Svetoga i da će roditi Sina Božijeg kao Sina Čovečijeg. On će biti Mesija, Isus Hristos (Pomazanik) i Spasitelj sveta i čoveka. Na praznik Blagovesti, Bogorodica Marija je svojom poslušnošću Bogu ispravila Evin greh neposlušnosti.
Dok Blagovesti ne prođu ljudi se još uvek boje zime.
Vreme oko Blagovesti, naročito kad počne da pada sneg ili susnežica, zove se babini kozlići, babinijarci, babini pozajmenici ili babini ukodi.
Narod slavi Blagovesti kao veliki praznik, pa se može čuti uverenje da je toliko veliki praznik da na taj dan ni ptice u šumi ne savijaju gnezdo. Svetkuju ga najviše žene zbog poroda. Nerotkinje odlaze u crkve i manastire, gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se svetoj Bogorodici.
Opšte rašireno verovanje je da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci.
Timočkom krajinom ovog dana po brežuljcima i proplancima pale se vatre, a mladići i devojke igraju oko nje.
Na Blagovesti se sadi paprika da bi bila blaga. Od tog dana počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari obrezuju lozu.
