Prvog januara po starom kalendaru, a 14. po novom, Srbi praznuju Mali Božić (Vasiljevdan) i Srpsku Novu godinu.
Kada umesite vasilicu, ukrasite sa tri drenove grančice uvezene crvenim koncem, kao simbolom Svetog trojstva.
Veruje se i da srpsku Novu godinu treba dočekati budan, a devojke su ovu noć koristile za gatanje da bi videle za koga će se udati. Svaki kraj ima svoju metodu, a jedna zanimljiva potiče iz Bosne – pre svanuća bi se devojke popele na tavan i potom bacale svoju odeću napolje. Ako je cipela usmerena od kuće, znači da će se te godine udati i to u pravcu u kome je okrenuta cipela.
Ima mesta u Srbiji u kojima se mese i krofne u koje se stavlja novčić, baš kao u božićnu česnicu – ko ga pronađe imaće sreće narednih 12 meseci.
Na Mali Božić ujutro običaj je bio u nekim selima da domaćica uzme sneg i, utrčavši u sobu, baci ga na decu vičući: „Beži vruća, gonite studena!“. Veruje se da se time štite deca od temperature ili groznice. Posle ovoga deca bi skidala sa sebe odela i prebacivala ih preko grana šljiva ili jabuka, kako bi se “očistila od vaši”. Na ovaj dan dolazi i polaznik ili položajnik, a u selima pored Gruže domaćica mu jednom pređom veže teme i donju vilicu, a drugim čelo i zatiljak, da zveri ne bi napale stoku.
U nekim krajevima danas se pažljivo gleda u nebo i posmatra vreme. Ako na 14. januar padne sneg ili bude oblačno, čeka nas rodna godina. Suvo vreme, veruje se, donosi i sušnu godinu pred nama.
U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić.
Na Mali Božić 14. januara (Sveti Vasilije) ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.
Izvor: Zaječar Online
