Foto: Pixabay

VELIKI ČETVRTAK , četvrtak Strasne (Stradalne) sedmice, u svojoj službi seća se sveštenog omivanja nogu Apostola od strane Spasitelja Tajne večere, odnosno ustanovljenja Svete tajne Evharistije, natprirodne molitve i predaje Gospoda Isusa Hrista u ruke grešnika.

Za uspomenu na omivanje nogu od strane Spasitelja, u sabornim hramovima pojedinih crkava i danas se vrši čin omivanja nogu posle odslužene arhijerejske Liturgije Sv. Vasilija Velikog, naročito u Jerusalimu. U Srpskoj Pravoslavnoj crkvi, ovaj čin se vršio već u prvoj polovini četrnaestog veka, kao što se vidi iz Tipika srpskog Arhiepiskopa Nikodima. U Karlovačkoj Mitropoliji obnovio ga je Mitropolit Pavle Nenadović.

U takovskom kraju na ovaj dan se boje vaskršnja jaja. Ponekad farbanje jaja traje tri dana, protežući se na Veliki petak i Veliku subotu, i to isključivo pre podne. Stariji ljudi pamte da su se nekad jaja farbala broćom, koprivom i ljuskom od luka, a kasnije i varzilom.

Na Veliki četvrtak i u Pčinji boje jaja, samo to rade rano ujutru pre izlaska sunca. Prvo obojeno jaje deca odnose na njivu, koja je prva uzorana prošle jeseni i tu ostavljaju u oranici da ga sunce ogreje. Posle podne se jaje vraća u kuću, gde se čuva cele godine. Neko ga zatrpa ozimim usevom, i u oba slučaja ga zovu „čuvarkuća“.

Na ovaj dan se ne ore i ne obrađuje zemlja.

Srbi na Kosovu u ranu zoru oboje samo jedno jaje koje se zove „strašnik“. Dok je još sveže od boje, majka ga trlja po obrazima dece. Posle toga se boje ostala jaja, a „strašnik“ se ostavlja na vidno mesto u ložičarki. To prvo jaje se dobro čuva da se ne razbije.