Drugog dana Uskrsa, na Vaskršnji ponedeljak, u goste dolaze komšije i prijatelji i običaj je da se slavlje nastavi. Kako se u narodu kaže, treba radost podeliti sa svima, Uskrs je vreme opraštanja i pomirenja.
Prema verovanju, u nedelju rano, pre zore, Marija Magdalena, Marija Jakovljeva, Salomija i neke druge žene pošle su sa spremljenim mirom na Hristov grob.
Veliki kamen kojim je Hristov grob bio zatvoren odvaljen je, a grob prazan!
Na kamenu je sedeo anđeo Gospodnji, sa licem kao munja i odelom belim kao sneg. Anđeo blagovesti je rekao mironosicama: „Ne bojte se, jer znam da Isusa raspetoga tražite“. On im je rekao da tu vest pronesu narodom, i da to što pre objave učenicima njegovim da je vaskrsao.
U većini naših krajeva Vaskršnji praznici traju tri dana. Na Vaskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, na kome se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji.
To je zapravo jedna jedina stvar, koju pravi i iskreni vernici nikako ne bi smeli da zaborave da urade na ovaj dan. Dakle, da nastave da se vesele i tu radost podele sa najbližima. Prema narodnom verovanju, oni koji se ogluše o ovo jednostavno „pravilo“ prkose Bogu i Hristosu i neće im ići u životu „kako treba“. To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva.
U mnogim mestima se organizuju litije, uključujući i manastir Hilandar.
U Srbiji, pretežno u vojvođanskim selima, na današnji dan se zadržao jedan interesantan običaj – polivanje devojaka vodom. Naime, mladi momci obilaze fijakerima ili karucama devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju, ali nose kanticu ili ćup pomoću kojeg će politi devojku.
Simbolično, polivanje vodom predstavlja spiranje pređašnjih devojačkih greha, a to takođe podseća i na to kako je Isus svojim apostolima oprao noge.
Pored toga, smatralo se da što više neki momak polije devojku, znači da je veća šansa da će je zaprositi te godine. Nakon toga, devojka ih služi farbanim jajima, kolačima i vinom, a ponekad zaigra s njima i kolo.
Danas, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom,sade se ruže i postavlja se kamenje na sve četiri strane oko groba.
U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vaskršnja jaja na grob, i dele se potom sirotinji.
