Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Svetog Vasilija- Mali Božić.
Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan. Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji, a postoje i verovanja šta na ovaj dan ne bi trebalo raditi. U Vojvodini je postojao običaj da se na raskršćima pale vatre, što ima ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga, u Hercegovini su ostatke badnjaka od Božića spaljivali i na Mali Božić.
Na Mali Božić, 14. januara, ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice, koja se čuva do tog dana. Vreme od Božića do Bogojavljenja, 19. januara, u narodu se naziva „nekrštenim danima“, u kojima, prema verovanju, vrebaju demoni, karakondžule i veštice.
Na dan Svetog Vasilija mese se vasilice, slane ili slatke. U Srbiji se ovi kolači spremaju od kiselog ili lisnatog testa, a i jedni i drugi se prelivaju medom. Takođe, vasilica je i naziv za proju koja se u nekim krajevima služi na Mali Božić, s tim što se i ona ukrašava na poseban način.
Slatke vasilice se šaraju tako što se nekoliko strukova slame uveže u snopić crvenim koncem, pa se onda vrhovima bocka testo, i to tako da rupice formiraju oblik krsta.
