foto:putevima pravoslavlja
Reklame

 

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik Svete Varvare. Iako praznik nije u kalendaru upisan crvenim slovom u narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja se kao krsna slava.Sveta Varvara je zaštitnica rudara, vatrogasaca i artiljerije.

Živela je u 3. veku, u vreme rimskog cara Maksimijan. Otac joj je bio mnogobožac i vrlo strogo je vaspitavao svoju kćer. Ali jednom prilikom, kada je hteo da zida kupatilo, on zapovedi da se naprave dva prozora, a Varvara je zatražila tri, za Oca, Sina i Svetoga Duha. Kada je ovo čuo, njen otac je bio sablažnjen što mu je kćerka hrišćanka. Odvukao ju je kod starešine oblasti, gde devojka hrabro prizna da je hrišćanske vere i da se nikada neće pokloniti idolima. Zbog takvih njenih reči, staviše je na muke, najpre je istukoše, palili su joj rebra i grudi, a na kraju su je svukli do gola i tako gradom proveli. Sam otac Dioskor je svojoj kćeri odsekao glavu. Tako se ova mlada devojka žrtvovala za Hrista, a njenog oca je stigla zaslužena kazna – jednom ga je pogodio grom i skončao je u mukama.

Kod nas je sačuvan običaj, iako nepoznatog porekla, da se danas kuva „varica“ od raznih žitarica, koja se jede sledećih dana. Takođe se „seje“ žito, u plitak tanjir ili činijicu, koje će ozeleneti do Božića kada se i iznosi na trpezu.

To čine i rimokatolici. Na Zapadu se na njen dan stavlja u vodu grančica višnje ili trešnje, da bi procvetala za praznik Rođenja Hristova.

U Republici Srpskoj Sveta Varvara obeležava se kao Dan rudara.

Postoji narodni običaj da se uoči Svete Varvare kuva žito – varica i uveče ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, pa se kaže da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. Jede se i sutradan, na praznik prepodobnog Save osvećenog. Zato je zovu i savica. Vareno žito se jede u kući, njim se posipa mesto gde se uzima voda za piće, a meša se i sa soli, pa se daje stoci.