Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju danas Mitrovdan – praznik ustanovljen u sećanje na stradanje Svetog Dimitrija, čudotvornog svetitelja. U Sabornom hramu Rođenja Presvete Bogorodice danas je služena Sveta liturgija sa početkom u 8 časova.
Sveti Dimitrije, slavni i čudotvorni svetitelj rođen je u Solunu kao sin jedinac solunskog vojvode. Po smrti oca i sam je imenovan za vojvodu, a car Maksimijan dao mu je naređenje da ratuje protiv hrišćana, da ih goni i istrebljuje.
Dimitrije ne samo da nije izvršio carev nalog, već je javno propovedao hrišćanstvo, zarad čega se u Solunu uskoro obreo i sam car Maksimijan, kako bi lično ispitao Dimitrija i primorao ga da se odrekne Hrista.
Priznanje da je hrišćanin razjarilo je cara koji je naložio da se Dimitrije baci u tamnicu i pogubi. Vojnici su svetitelja pogubili na molitvi, a hrišćani su tajno preuzeli njegovo telo i sahranili ga.
Ubrzo je nad svetiteljevim grobom podignuta crkva, a nešto kasnije na mestu stare crkve podignut je i veći hram.
Car Justinijan nameravao je da čudotvorne mošti Svetog Dimitrija prenese iz Soluna u Carigrad, ali je od te zamisli odustao kada su se, kako predanje kazuje, prilikom pokušaja prenosa iz groba svetitelja javile iskre i začuo glas koj je poručio: „Stanite, i ne dirajte!“
Brojna narodna verovanja vezana su za današnji praznik, a najpoznatije je ono da bi uoči Mitrovdana i na sam praznik svako trebao da bude kod svoje kuće, a onaj koji ne bude kod svoje kuće cele godine će noćivati u tuđim kućama.
Po vremenskim prilikama na Mitrovdan tradicionalno se predviđa kakva će biti zima: ako na Mitrovdan padne sneg ili bude mraz, zima će biti oštra i potrajaće do aprila. Kada na sam Mitrovdan padne sneg, kaže se da je to Sveti Dimitrije dojahao na belom konju. Lepo vreme na Mitrovdan siguran je znak da će zima biti oštra, a oblačan dan najavljuje blagu i toplu zimu.
U Mitrovu nedelju ne treba sejati žito, zato što je to zadušna nedelja, u kojoj, po narodnom verovanju, posejano žito rađa prazne klasove.
U pojedinim krajevima Srbije veruje se da na Mitrovdan ne treba grditi decu, ma koliko bila nestašna, jer ako se deca grde na Mitrovdan biće nestašna cele godine.
Mitrovdan je poznat i kao dan hajdučkog rastanka, jer su se nekada hajduci tradicionalno rastajali do Đurđevdana, koji je poznat kao hajdučki sastanak.
