Zaječar je na najboljem putu da reši dva najgorućija problema koji ga pritiskaju ovih nedelja.
Prvi je sklapanje ugovora o davanju srca grada, Kraljevice, u zakup na par godina Rusima za pravljenje montažnog naselja sa 2500 kreveta, za stručnjake iz ove zemlje, koji će raditi na izgradnji „Turskog toka“ kroz Srbiju. Izgleda da nas je sreća ovog puta pogledala u džepove.
Nadam se da će tako i biti. Radi se velikom međudržavnom projektu i skromno bi mogli da kažemo da naš kraj dobija strateški značaj kao u doba Rimskog carstva. To će moj drug Bora Faraon ponajbolje da objasni, ali i da napravi novu izložbu, dosta dilovi sa Amerima, malo i sa Rusima!
Drugi gorući problem je kako, u velikom manjku kvalitetnih kadrova , pronaći pravu osobu za novog direktora Doma učenika (Internata) u Zaječaru. Godinama su tu stolovali prosvetni radnici sa položenim ispitom za pedagoško-vaspitne poslove, te je među prosvetarima uvek bila frka ko će biti direktor. Znate kako je- tu stanuje dve-tri stotinne srednjoškolaca, nabavlja se hrana, gorivo, mazivo i puno toga još. Frka je bila čak i kad se radilo i o prodaji pomija, da drugo ne spominjem.
Internat je jedan mali svet za sebe koji potrebuje sposobnog direktora ilil direktoricu. Dosadašnja direktorica Buba, (moja školska drugarica) ode u penziju, te je Ministarstvo raspisalo konkurs za novog direktora.
Slika nove kalifice nije stavljena u konkurs, ali, će izgleda, da posle funkcije predsednika Nadzornog odbora u Specijalnoj bolnici u Gam. Banji ta funkcija zapadne supruzi gradonačelnika Ničića, gospođi Seleni Ničić.
Ako neko potegne pitanje-pa to je nepotizam-reći će mu-o izboru odlučuje Ministarstvo onog genija Šarčevića i ajd odalji da bi Ničić protežirao svoju rođenu suprugu da bude postavljena, ma ni prstom neće da mrdne. Možda skokne do ministra na kaficu i ako ga ovaj, usput, pita, koga, bre, da turimo u taj Internat, ovaj „naš“ će jedva da prozbori- bolju od nje nećete naći, to vam kažem iz debelog iskustva.
Naravno da podržavam postavljenje tako kvalitetnih kadrova na visoke položaje, ali je možda trebalo gospođu Selenu Ničić postaviti za direktorku Medicinske škole, kažu da je Ničić oborio prvi konkurs jer mu se ne sviđa kandidatkinja. Ćudi me da iz tazbine nije pronašao neko rešenje za ovu školu, ako je suprugu več čuvao za Internat. Može tu da bude i menza za Ruse, blizu je to.
I, ako se još uvek neko pita zašto građani šetaju Zaječarom i pre svega traže ostavku Ničića, eto odgovora. Dobiješ diplomicu dipl.ekonomistice i odmah gomila rukovodećih poslova.
Nisam sasvim bez veze spominjao Rimsko carstvo. Ako je Neron konja proglasio za senatora, onda će valjda iz dubine naroda (botova) proisteći predlog da Skaj postane bar član Gradskog veća! Biće mu dosadno kući a i, kažu, mnogo je pametan, samo što ne progovori. Za one koji nisu upućeni- Skaj je kuče „prve“ porodice grada!
Da se mi vratimo Ruskom pitanju. Elem, Gradsko veće je dalo potpuno odrešene ruke kad se radi o Kraljevici. I taman zamislim direktora Gasproma Milera kako lomi prste kod Ničića u kabinetu, da izmoli što nižu cenu zakupa, kad prc-u zakup dajemo 15 hektara Kraljevice privatnoj firmi: Infrastructure, Development and Constrakšen DOO Novi Beograd.
Srpska firma, čija li je, pitam se. Mora da je Đilasova ili Jeremićeva. Dakle pogađaće se oko cene dva naša džambasa. Pitanje odmah-a zašto GV nije (makar u formi službene tajne) odredilo minimalnu cenu zakupa po kvadratu, zašto nije određena tročlana komisija koja će pregovarati, a Ničić da potpiše?
Korupcija mnogo teže prolazi kad je više ljudi, a kad je samo jedan to ide kao podmazano!
Niko nema ništa protiv Turskog toka, naprotiv, ako ne slažu, paralelno će iz kompresorske stanice u Paraćinu ići povratni krak za snabdevanje gasom ovog dela Srbije.
Ako se to odmah ne uradi ostadosmo u 19 veku zanavek. To bi bila katastrofa, mada, treba dodati-gas nije jeftin, valja da plate narastu, da budu takve da se to može platiti, no to je tema za neku drugu priliku. Gasifikacija grada će biti nova bombona za vlastodršce, tadanje.
Obaveze grada (i države) su u ovom biznisu ozbiljne. Treba dovesti gore kanalizaciju i vodu, razvod do svih kontejnera, treba da se postavi elektro mreža, asfaltiranje ulica privremenog naselja. Zato treba tražiti da se ugovor obelodani javnosti u suprotnom biće to jedna lepa korupcionaška afera, velikih razmera.
Izgleda da će naselje biti ograđeno žicom, dal da čuva njih od nas ili nas od njih? Ako se, zbog korupcije, potpiše loš ugovor trošićemo naše pare da stvari vratimo na pređašnje stanje, sem ako Ničić ne preseče da naselje ostane i da tu bude Dedinje. Sa njim je sve moguće.
Nejasan je i broj radnika koji će tu živeti i , kako slavodobitno kaže NIčić, 76% poreze na zarade idu u gradsku kasu. Ma, ima da se useremo od para! On tvrdi 2500 ljudi. Teško da se na tom prostoru napravi grad, skoro kao Boljevac,-ovde neće biti višespratnica. Saznajem da je realna cifra od 600-1200 radnika. I to je puno.
Sve u svemu, toplo preporučujem, građanskom protestu, opoziciji, da traže sve papire, crno na belo. Ako će gasifikacija da prođe našim pravcem, a proći će jer je najkraći, onda korist treba da imaju oni što cevi idu kroz njihove njive i šume, okolna sela i svi građani.
Možda to ne shvatamo ali ovo je, bez zezanja, istorijski trenutak za Zaječar, Timočku krajinu. Ostaje mi samo da žalim što na čelu grada nisu sposobniji ljud,i koje, na nesreću, predvodi potpuno nesposoban, a korupciji sklon gradonačelnik. Gora varijanta od njega bi bio samo Mirković. Bilo bi puno toga dobrog u javnom interesu.
Na kraju, tužnjikava vest. Moj predlog da akademik Danilo Katić, poznati borac za što veća prava i slobodu siledžija sa metalnim štanglama i predlagača bombardovanja azilantskih naselja da bude postavljen za gradonačelnika, je odbijen. Da ne sedi džabe na sednicama GV, on je dobrovoljno otišao da demontira žičanu ogradu na jednom hektaru kod Gitarijade, koju je lani neka budala tamo postavila. Posle kreće sa elektro radovima.
Na kraju-znao sam ja da Ničić ima nešto na umu kad je napravio onolike poljske nužnike na Kraljevici! Biće tu puno sranja. Eto posla za novinare.
Izvor: TIMOČKA REVIJA
