Mislim da se nisam zauvek odselio iz Srbije. Ali, ukoliko bih morao da postavim barem jedan uslov za svoj povratak, taj uslov bi bio sledeći – da se ljudi koji odlaze saslušaju, a razlozi zbog kojih su otišli uvaže. Dijalog je stvar koja nam nedostaje, kazao je Nikola za Danas.
Ovako Nikola Ristić koji već dve godine živi i radi u Tirani govori o eventualnom povratku u svoju zemlju. Rodom je iz Zaječara, gde je završio jednu od najstarijih gimnazija u Srbiji. „Na tu činjenicu sam vrlo ponosan“, ističe za Danas.
„Srbija mi je pružila odrastanje u uslovima koji su me oblikovali tako da stalno razmišljam o tome šta se i kako može promeniti. Dala mi je sjajne prijatelje i nezaboravne trenutke. Naučila me je kako treba ceniti odakle si i kako to prezentovati na lep i pristojan način“, kaže on.
Nikola je međunarodnu politiku i evropske integracije studirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj gde je bio na razmeni.
Tokom studija aktivno je učestvovao u radu studentske organizacije Studenti za slobodu, a sredinom 2014. godine sa kolegama je pokrenuo portal European Western Balkans koji prati proces evropskih integracija čitavog regiona. Od 2017. godine živi u Tirani gde radi u Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih (Regional Youth Cooperation Office – RYCO).
Na Tiranu se, kaže, toliko navikao da počinje da mu pridaje isto mesto u životu kao i Zaječaru i Beogradu.
„Smatram da svi, pogotovu mladi ljudi, uvek treba da iskoriste priliku da odu negde „preko“ kako bi se razvijali i, pre svega, bolje upoznali sebe. Život van podneblja odakle smo pruža toliko lepih stvari i oblikuje osobu na način da shvati koliko su ljudi, zapravo, bliski, iako ponekad dolaze iz „suprotstavljenih“ ili „dalekih“ društava“, smatra on.
Albanija mu je, kaže, pružila mogućnost da upozna Albance i njihove navike, a neki od njih sada su mu dobri prijatelji. Počeo je da uči albanski i istražuje ovu zemlju „koja je bila izolovana tokom dužeg perioda dvadesetog veka“.
„Zato imam mogućnost da budem svedok brze promene u društvu koje ima veliku želju da pokaže da je deo moderne Evrope“, dodaje on.
Privikavanje na novu sredinu nije mu teško palo. Problem je, kaže, činjenica da ceo život odrastamo sa predrasudama o Albaniji i njenim ljudima.
„Te predrasude dosta utiču na sve nas. Bilo mi je izazovno kako da ne dozvolim tim predrasudama da utiču na moju sliku o životu ovde. U isto vreme, to je bila i velika lekcija o tome kako treba da shvatamo i razumemo narode koje ne poznajemo dovoljno“, kaže Nikola.
Ljudi u našem regionu se, smatra, na svakodnevnom nivou susreću sa gotovo identičnim problemima, a pritom i dele toliko toga zajedničog u kulturloškom smislu, „tako da nacionalističke razmirice, na kraju dana, postaju apsurdne. Delimo toliko toga zajedničkog da ponekad imam poteškoća da objasnim nekim Albancima da razumem određene albanske običaje ili navike“, kaže on.
Poražavajuće je, smatra, koliko Srbi i Albanci, koji vekovima dele isto podneblje, ne poznaju jedni druge.
„Čini mi se da ne bi bilo toliko razmirica u regionu ukoliko bismo se svi potrudili da naučimo malo više jedni o drugima i ostavili usađene predrasude po strani. Nekako smo svi fokusirani sami na sebe, a to je, rekao bih, recept za ponavljanje katastrofa“, poručuje Nikola.
U Srbiju dolazi uglavnom zbog posla jer rad u RYCO podrzumeva fokus na ceo region Zapadnog Balkana. Trudi se da praznike provodi sa porodicom, mada je to, kaže, svojevrsan izazov – „povezanost u regionu nije na zavidnom nivou, kolima se iz Tirane do Beograda putuje preko deset sati, dok su letovi dosta skupi“.
U Albaniji namerava da ostane još neko vreme, nakon čega će svoje usavršavanje nastaviti na nekom od evropskih univerziteta, ukoliko ga „put ne odvede na neku drugu stranu“.
Izvor: Danas
