Članovi udruženja “Divljina” iz Kladova potpomognuti programom Greenstock i učešćem Zaječarske inicijative i Fondacije za otvoreno društvo Srbije, radili su na uređenju “Kladovskog peščara”. Uklonjene su deponije, uz pomoć dece, a i postavljene su info table.

Milan Rašević iz udrženja “Divljina” kaže da za rešavanje konkretnih ekoloških problema u lokalnim zajednicama, imali su četiri radionice gde su stekli određena znanja.

“Naučili smo kako da nađemo svoje mesto i izborimo se za publicitet. Aplicirali smo projektom “Kladovski peščar” kod Zaječarske inicijative, sa željom da zaštitimo jedno područje u našoj opštini, od izuzetnog značaja”, ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima “Kladovski peščar” je nastao izgradnom Trajanovog mosta, kada je voda iz Dunava preusmerena u dva rukavca, jedan prema Rumuniji, drugi ka Srbiji.

“Taj rukavac u Srbiji je išao od tvrđave Fetislam pa do mesta gde je bila izgradnja Trajanovog mosta, tj do sela Mala Vrbica. Sa vodom Dunav je povuko i mulj koji je godinama taložen na njegovom dnu. Kada se Dunav vratio u svoje korito, taj mulj i pesak, i sve što je bilo, ostalo je na tom potesu, i stvorio se jedan jedinstveni eko sistem”, objašnjava Rašević.

On ističe za Glas Zaječara da kada se pogleda taj deo, u određeno doba godine, zna da bude pun nekim biljem, cvetovima, makom, i da tu živi 63 biljne vrste.

“Četiri su izuzetno ugrožene, i stavljene su na Crvenoj listi Srbije, kao najugroženije. Tu je najugroženiji kladovski karanfil koji je izuzetno važan za nas Kladovljane, pošto nosi naziv našeg mesta. On je veoma ugrožen, zato što ne uspeva skoro nigde, sem ovde na Kladovskom peščaru i tu ima negde oko 250 jedinki, ali iz dana u dan je sve manje i manje”, kaže Milan iz udruženja “Divljina” iz Kladova.

Kako on ističe, Kladovski karanfil i to 15 jedinki primećene su i u Bugarskoj, i na jednom mestu u Rumuniji, i u svetu ga više nema.

“Botaničari sa biološkog instituta u Beogradu, kažu da je kladovski karanfil izuzetne lepote i probali su da ga veštački prilagode na drugim mestima, i da od njega naprave parkovsko bilje, ali nisu uspeli. Uspeli su samo u kontrolisanom okruženju”, kaže on.

Rašević ističe da je “Kladovski peščar” zaštićeno područje međunarodnom konvencijom, i deo je geo parka ali ne postoji čuvarska služba pa zato u ovom potesu niču divlje deponije, koje ugrožavaju taj ceo eko sistem. Takođe uzima se pesak iz ovog potesa i nanosi se dodatna šteta.

“Naš cilj je da osvestimo ljude, da skrenemo pažnju na značaj ovog područja, i uspeli smo uz pomoć lokalne samouprave, i javnih preduzeća da uklonimo veće deponije koje su bile. Sa nama su bili i volonteri, deca iz škole, i druge organizacije, a i radili smo fino čišćenje posle silnih deponija”, dodaje Milan.

Udružene “Divljina” iz Kladova nedavno je postavila i info table sa natpisima “Zabranjeno bacanje smeća”, i na taj način, kako kažu za Glas Zaječara, pokušavaju da dopru do svest građana da ne bacaju smeće.

Akciji uređenja “Kladovskog peščara” odazvali su se i najmlađi Kladovljani, koji su oduševljeni boravkom u prirodi.

“Učestvovala sam na više akcija. Prirodom sam se oduševila. Nije mi teško da čistim Kladovski peščar. Ekologija je veoma važna, pošto će svi jednog dana otići da šetaju prirodom, a tamo će zateći đubre, zato svi treba da se uključimo kada su akcije čišćenja i da čuvamo naše lepote”, istakla je za Glas Zaječara Milica Šterling.

Kako kažu iz udruženja “Divljina” njihova ideja je da novom pešačkom stazom koja će da prati nekadašnji rukavac, poveže se Kladovski peščar i ribnjak u Maloj Vrbici.

U ribnjaku Mala Vrbica evidentirano je 110 vrsta ptica, dok iz Udruženja za zaštitu ptica, kažu da ih ima oko 180.

Projekat GreenStock – Zeleni istok realizuje Zaječarska inicijativa uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Reklame