Svet je 26. aprila 1986. godine bio svedok katastrofalnog događaja koji će ostaviti neizbrisiv trag u istoriji. U Ukrajini, koja je tada bila deo Sovjetskog Saveza, nuklearna elektrana u Černobilju postala je epicentar tragedije.
Černobiljska elektrana (Lenjinova memorijalna nuklearna elektrana Černobilj) se nalazi u blizini grada Pripjata u Ukrajini, 18 kilometara severozapadno od grada Černobilja, 16 kilometara od granice sa Belorusijom i oko 110 kilometara severno od Kijeva.
Pripjat je danas napušten i nalazi se u centru Černobiljske zone isključenja, a nuklearna elektrana je zatvorena 15. decembra 2000. godine.
To je jedna od dve nuklearne nesreće sa ocenom maksimalne težine (sedam) – na Međunarodnoj skali nuklearnih događaja – druga je nuklearna nesreća u Fukušimi u Japanu 2011.
Nukelarna katastrofa u Černobilju smatra se najgorom nuklearnom katastrofom u istoriji.
Bilo je to u ranim satima tog 26. aprila kada je reaktor broj četiri černobilske eksplodirao.
Eksplozija je bila toliko jaka da može da se meri snazi tri Boinga 747. Toliko je bila jaka da je pomerila masivni čelični poklopac, a potom je buknula nekontrolisana vatra.
Inženjeri u nuklearnoj elektrani u Černobilju vršili su test kako bi videli šta će se dogoditi u slučaju nestanka struje. Želeli su da razumeju reakciju reaktora u slučaju nestanka struje.
Međutim, tokom testiranja, niz grešaka i pogrešnih procena doveli su do katastrofalne eksplozije reaktora broj četiri.
Neposredno nakon toga usledio je haos i panika.
Pripjat nije bio odmah evakuisan. Stanovnici su se bavili svojim uobičajenim poslovima, potpuno nesvesni šta se desilo.
Međutim, nekoliko sati posle eksplozije, na desetine ljudi se razbolelo. Prijavili su jake glavobolje i ukus metala u ustima, uz nekontrolisane napade kašljanja i povraćanja.
Sledećeg dana stigli su autobusi u Pripjat i krenula je evakuacija.
Evakuisano je preko 50.000 stanovnika.
Inače, razmere katastrofe osetile su se i drugim delovima Evrope pošto su nivoi radijacije skočili.
Da bi se sprečila dalja katastrofa, rudari i vtrogasci su poslati u Černobilj. Mnogi od njih su pretpreli ozbiljne zdravstrvene probleme narednih godina ali su se žrtvovali i obuzdali krizu.
Prema izveštaju Greenpeace-a iz 2006. godine, katastrofa u Černobilu dovela je do više od 250.000 slučajeva raka, od kojih je skoro 100.000 rezultiralo smrtnim ishodom.
U 2011. godini, Unija zabrinutih naučnika, nevladina organizacija, procenila je broj poginulih u Černobilju na oko 25.000, što je šest puta više od projekcije UN.
Pored toga, Međunarodna agencija za istraživanje raka predviđa da će incident izazvati smrt 16.000 Evropljana do 2065. godine.
Posle nesreće je rad elektrane bio otežan zbog opasnosti po zdravlje zaposlenih.
Ipak, zbog loše energetske situacije u zemlji, preostali reaktori su nastavili sa radom, dok je izgradnja 5. i 6. bloka obustavljena.
Nad oštećenim reaktorom broj 4 je sagrađen sarkofag, a između njega i zgrada (koje su ostale u daljoj upotrebi) sagrađena je betonska barijera debela oko 200 m.
Reaktor broj 1 je prestao sa radom u novembru 1996. godine u sklopu dogovora vlade Ukrajine i međunarodnih organizacija.
Na reaktoru 2 je 1991. izbio požar da bi pritom bilo zaključeno da je taj reaktor nemoguće popraviti.
Reaktor broj 3 je 15. decembra 2000. godine lično isključio tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kučma.
Time je ova elektrana prestala da bude proizvođač električne energije.
Izvor: Danas
