Mnogi građani sa određenom dozom straha očekuju početak grejne sezone. Iako bi se dalo očekivati da je uzrok bojazni cena energenata, koja je u proteklom periodu oborila sve dosadašnje rekorde – strah od zagađenja vazduha i posledice koje samo zagađenje ima na zdravlje i kvalitet života ono su što izaziva bojazan. Brojna istraživanja pokazala su da je Zaječar u samom vrhu top liste najzagađenijih gradova Srbije.
Prema izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije Grad Zaječar je, zbog prisustva suspendovanih PM10 čestica u 2019. i 2021. godini u trećoj kategoriji kvaliteta vazduha. Treća kategorija vazduha – prekomerno zagađeni vazduh, je onaj vazduh u kome su prekoračene granične vredosti za jednu ili više zagađujućih materija. Prema istom izveštaju u Zaječaru su u 2021. zabeležena prekoračenja dnevnih vrednosti u ukupno 140 dana.
U 2020. godini Zaječar se, po osnovu izvršenih merenja, našao na listi gradova u kojima je zabeleželno preko 100 dana prekomernog zagađenja. Ovo praktično znači da je na godišnjem nivou, granična dnevna koncetrancija PM10 čestica koja iznosi 50 μg/m3 prekoračena daleko više od prihvaćenih 35 puta.
Zašto je prisustvo suspendovanih PM10 čestica tako važno?
U Evropi su suspednovane čestice najznačajnije zagađujuće materije koje negativno utiču na zdravlje stanovništva. U brojnim studijama uticaja pokazana je veza između srednje gdišnje vrednosti PM10 i zdravstvenih efekata na gradsko stanovništvo, jer ove čestice prodiru rirektno u pluća gde izazivaju upalne procese i pogoršavanje zdravstenog stanja ljudi sa srčanim i plućnim bolestima.
Povećani nivo PM čestica povezuje se sa rizikom od sedam vrsti kancera. Prema izjavi pulmologa Dragane Jovanović, koju je prenela agencija „Beta“, reč je o kanceru pluća, malignom tumoru plućne maramice, karcinomu analnog dela i tankog creva, mozga, usne, usne dubplje i ždrela, kao i karcinomu grla.
Upravo u zimskim mesecima individualna ložišta i toplane koje koriste fosilna goriva kao osnovni energent, u sprezi sa saobraćajem, kao i aktivnostima koje vrše industrijski objekti daju značajan doprinos povećanom nivou koncentracije zagađujućih materija iznad dozvoljenih i preporučenih vrednosti, što je pogubno za zdravlje svih građana. Uticaj je najpogubniji na osetljive kategorije a to su deca, stariji i ljudi koji boluju od hroničnih oboljenja.
Direktor Javnog komunalno stambenog preduzeća „Zaječar“ navodi da upravo individualna ložišta, koja ne podležu strogoj kontroli, veoma nepovoljno utiču na kvalitet vaduha u Zaječaru.
„Veliki broj individualnih ložišta koja nisu pod kontrolom, a lože se svim i svačim, vrlo nepovoljno utiču na kvalitet vazduha u gradu. To se videlo i u oktobru kada daljinsko grejanje nije radilo, već samo individualna ložišta“ – izjavio je nedavno direktor Neli Božinović za nacionalni informativni portal „Danas“.
Statistički podaci pokazuju da je došlo do blagog porasta srednje godišnje vrednosti koncentracije sumpor-dioksida.
Naime u 2017. izmerena vrednost iznosila je 18, u 2019. godini izmerena vrednost iznosila je 16, dok je u 2021. godini izmerena srednja godišnja vrednost iznosila 21. Maksimalna dnevna vrednost sumpor-dioksida takođe je u porastu. Tako je 2017. godine izmerena vrednost 75, već 2019. izmerena vrednost je 85, dok je u 2021. izmerena vrednost iznosila 90. Kada su u pitanju merenja vezana za nivo i prisustvo čađi – vrednosti variraju. U 2017. uzorkovano je 26 uzoraka sa povišenom vrednošću čađi, dok je u 2019. uzorkovano svega 14 takvih uzoraka. Tokom 2022. godine uzorkovano je ukupno 22 uzoraka sa povišenom vrednošću čađi. Srednja godišnja vrednost čađi takođe varira i reće se u rasponu od 21 koliko je zabeleženo u 2017. do 17 koliko je zabeleženo u 2021. godini. Prema statističkim podacima dnevni nivo čađi takođe fluktuira i kreće se u rasponu od 143, koliko je zabeleženo u 2017., preko 148 – koliko je zabeleženo u 2019., do 99 koliko je zabeležno u 2021. Srednja godišnja vrednost koncentracije azot – dioksida iznosila je u 2019. godini je iznosila 14, dok je u 2021. godini iznosila 17. Maksimalna dnevna vrednost azot dioksida iznosila je u 2019. godini 47, dok je u 2021. iznosila 44.
Statistički podaci pokazuju da je u 2019. ukupno uzorkovano 83 uzoraka sa povišenom vrednšću koncentracije suspendovanih PM10 čestica. Srednja vrednost koncentracije suspendovanih PM čestica je u 2019. godini iznosila 53, dok je u 2021. zabeležena značajno povišena vrednost – 140.
Pored zagađenosti vazduha, jedan od značajnih ekoloških problema jeste i upravljanje otpadom. Sama činjenica da je u proteklih par godina više puta izbijao požar na nesanitarnoj gradskoj deponiji u Halovu, kao i da je na teritoriji grada Zaječara mapirano više desetina divljih deponija. Prema rečma Velibora Ristića, rukovodioca sektora za čistoću Javno komunalnog preduzeća u Zaječaru, ovo preduzeće uklanja divlje deponije po nalogu nadležnih organa, ali uklanjanje većih deponija podrazumeva koršećnje mehanizacije kojom javna preduzeća u Zaječaru ne raspolažu.
Sama deponija nalazi se kraj reke Timok, pa tako gotovo izvesno postoji mogućnost zagađenja podzemnih voda i samog vodotoka reke Timok. Borska reka doprinela je stvaranju najvećeg piritišta kraj sela Vražogrnca, a ova mrtva reka već decenijama utiče na kvalitet života meštana Vražogrnca.
Buka je jedna od često zanemarenih formi zagađenja životne sredine kojoj nije posvećena dovoljna pažnja, iako predstavlja jedan od vodećih ekoloških problema današnjice. Zaječarci su u pojedinim delovima grada, poglavito tokom letnjih meseci, izloženi nekontrolisanoj količini buke. Povećani nivo buke pored toga što oštećuje sluh, negativno utiče na celokupno zdravlje čoveka tako što: podiže krvni pritisak, povećava nervozu i razdražljivost, dovodi do sindroma hroničnog umora.
Šta Grad Zaječar preduzima u cilju zaštite životne sredine i rešavanja nagomilanih problema – kako vezano za zagađenje vazduha, tako vezano i za problem sa brojnim smetlištima?
U periodu od 2010. do 2019. godine prihodi ostvareni po osnovu ubiranja ekoloških naknada bili su značajno veći od rashoda, tako da je tokom ovog perioda više od 60 procenata ukupnih prioda iskorišćeno nenamenski i mimo Fonda, što je jedan od najvećih iznosa nenamenskog trošenja među lokalnim fondovima u Srbiji. Grad Zaječar od 2016. do 2021. godine nije javno objavio izveštaj o stanju životnje sredine, što praktično onemogućava javnosti da stekne uvid u značajne parametre koji se tiču ove oblasti, kao i da dobije povratne informacije.
