Klizalište postavljeno na platou parkinga u ulici Generala Gambete počelo je sa radom 15. decembra 2018. godine. Za njegovo iznajmljivanje izdvojeno je 2.388.000 dinara. Broj do sada prodatih karata – nepoznat je.
Savremeno klizalište, površine 200 metara kvadratnih, postavljeno na platou parkinga u ulici Generala Gambete u Zaječaru počelo je sa radom 15. decembra 2018. godine.
Rad klizališta nije povezan sa vremenskim uslovima, pa tako ovo klizalište može da radi i onda kada su temperature iznad nule.
Grad Zaječar u vlasništvu je imao klizalište, ali je ono propalo zbog nemara, o čemu smo više pisali OVDE. Zakup novog, savremenog klizališta Zaječarce je koštao „samo“ 2.388.000 dinara.
Prvog dana na „ledu“ se našao priličan broj ljubitelja klizanja, čemu svedoči i fotografija koju smo zabeležili.
Međutim, iako je cena karte povoljna i iznosi svega 150 dinara, veoma često klizalište tokom dana nema posetioce.
Tragom navoda da je broj posetilaca na klizalištu jako mali, i da često tokom celog dana ne bude nijednog klizača na ledu, obratili smo se JKP „Timok održavanje“ sa molbom da nam dostavi informaciju o broju prodatih karata.
Zahtev smo uputili 27. januara 2019., ali do momenta zaključenja odgovor nismo dobili.
Ovo nije prvi put da naša redakcija bude uskraćena za odgovor na dopis upućen upravi ovog javnog preduzeća.
Dopis o zatvorenom bazenu uputili smo još 20. decembra 2018. godine, ali odgovor do dana današnjeg nije stigao.
Imajući u vidu da je danas prvi dan zimskog raspusta za školarce, obišli smo klizalište u očekivanju da ćemo zateći školarce kako se zabavljaju, no – zatekli smo prazno klizalište.
Kao jedan od najčešće pominjanih razloga za prazno klizalište navodi se činjenica da je podloga isuviše klizava u poređenju sa podlogom na kakvoj su Zaječarci ranije imali prilike da kližu.
Za iskusne klizače ovo ne predstavlja problem, ali početnici se u devet od deset slučajeva pri prvom koraku izgube ravnotežu, zbog čega se ustručavaju od izlaska na led u strahu od povrede.
U gradu kakav je Zaječar teško je očekivati da bi se moglo prodati dovoljno karata da se pokrije sam trošak iznajmljivanja klizališta, no ipak, koliko je smisleno utrošiti 2.388.000 dinara iz budžeta radi iznajmljivanja klizališta koje je 90% vremena prazno?
Koliko je karata zaista prodato do sada, i da li klizalište zarađuje dovoljno da pokrije makar troškove utrošene električne energije?
Ostaje nepoznanica, jer odgovora od nadležnih nema.
