Vlada Srbija je danas usvojila novi, treći paket pomoći privredi i gradjanima, vrednosti 249,4 milijarde dinara, da bi ublažila negativne efekte pandemije korona virusa, rekla je premijerka Ana Brnabić.
Ona je, predstavljajući nove mere pomoći, rekla su prethodna dva paketa pomoći bila uspešna, pravovremena, dobro smišljena, a da je privreda pokazala „žilavost“ i da su strani investitori nastavili da investitiraju i zapošljavaju radnike.
Zajedno sa prethodna dva paketa ukupna pomoć države privredi i gradjanima biće 953 milijarde dinara, odnosno osam milijardi evra.
Zahvaljući preduzetim merama, po rečima premijerke, Srbija je ostvarila “ fenomenalne rezultate“ u oblasti ekonomije.
„Kao što je Srbija za mnoge zemlje model u uspešnoj borbi protiv korona virusa, tako će se i u narednim mesecima govoriti o našim ekonomskim uspesima, kada budu objavljeni zvanični podaci“, rekla je Brnabić.
Mali: U trećem paketu pomoć za zaposlene i u velikim kompanijama
Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je danas da će zaposleni u mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima dobiti pomoć države trećim paketom od po pola minimalne zarade za tri meseca, mart, april i maj.
On je, predstavljajući novi paket pomoći privredi rekao da će finansijsku podršku od po pola minimalca dobiti ukupno oko 1,4 miliona radnika od čega je u velikim firmama zaposleno 300.000 ljudi.
„Firme se za pomoć u minimalnim zaradama prijavljuju svaki mesec i nemaju pravo da otpuste više od deset odsto zaposlenih tri meseca nakon poslednje isplate“, rekao je Mali.
Dodao je da firme koje prihvate pomoć neće moći ove godine da isplaćuju dividendu.
Mali je rekao da će kroz sektorsku podršku turizam, ugostiteljstvo, renta kar agencije i turistički vodiči dobiti još jednu minimalnu zaradu, a gradski hoteli 350 evra po sobi.
Prevoznici u drumskom saobraćaju će, prema njegovim rečima, dobiti 600 evra po autobusu u trajanju od šest meseci.
„Pokazali smo da država može da preuzme najveći teret krize“, rekao je Mali i dodao da treći paket pomoći ni na koji način neće ugroziti makroekonomske stabilnost i visinu javnog duga od 60 odsto u bruto domaćem proizvodu (BDP).
Izvor: Beta
