Bob Marli legendarni muzičar, pevač, gitarista, tekstopisac, humanista, borac za pravdu i ljubav, sinonim za rege muziku napunio bi danas 75 godina.
„Ko ste vi da sudite o životu kojim živim? Znam da nisam savršen i ne želim to da budem, ali pre nego što počnete da upirete prstom u mene, uverite se da su vaše ruke čiste“- Bob Marli.
Legendarni muzičar Robert Nesta „Bob“ Marli rođen je na današnji dan 6. februara 1945. godine u malom mestu Najn Majl u okrugu Sveta Ana na Jamajci.
U potrazi za poslom i trbuhom za kruhom, seli se u Kingston u delu grada koji se zove Trenčtaun gde sa prijateljem Nevilom Livingstonom poznatijim kao Bani Vejler, kreće na časove gitare kod tada već poznatog jamajčanskog izvođača Džo Higsa. U potrazi za članovima benda koji bi svirali tada sve popularniju ska muziku upoznali su Pitera Mekintoša (Piter Toš), koga su čuli kako svira na ulici. Sledeću legendu Džimija Klifa, upoznao je sa 16 godina koji ga je odveo u studio kod Leslija Konga gde su snimili prvu pesmu “Judge not”, koja nije baš sjajno prošla kod publike. Lesli je tada odbio da ih isplati i neminovno je bilo da se rastanu.
Već sledeće godine Bob, Bani i Piter Toš upoznali su Klementa „Koksona“ Doda koji je imao svoj studio, gde su tada „Vejlin Vejlersi“ snimili nekoliko pesama kao što su “Rule the Rowdy” i “Its hurt to be alone”.
Kasnije su Vejlersi raskinuli ugovor sa Koksonom koji je hteo da snima ska muziku dok je bend evoluirao u “rok steady” pravcu i osnovali su svoju diskografsku kuću “Vejl end soul”, kada su promenili i ime u „Vejlers“. U to vreme izdali su hitove “Band down low”, “Mellow mood”, pre nego što je kuća propala zbog nedostatka novca.
Ubrzo nakon toga upozali su tada kontroverznu ličnost i maga dab muzike Li Skreč Perija sa kojim snimaju “Soul rebel”, “400 years”, “Small axe”. Međutim Peri je imao neku svoju viziju kako bend treba da zvuči i zbog previše mešanja u zvuku Marli i prijatelji su raskinuli saradnju sa njim.
Godine 1970 bendu se priključuju i braća Aston i Karlton Beret kada su osnovali uspešniju izdavačku kuću „Tuff gong”.
Ceo bend prešao je tada u London koji je bio prestonica dobre muzike i kvalitetnih diskografskih kuća i tada je u izdanju legendarne kuće „Ajland rekords“ producenta Krisa Blekvela snimljen album “Catch a fire” (1973) koji je postigao fenomenalan uspeh. Na albumu se nalazi 8 pesama koje su skrenule pažnju na novi zvuk koji se pojavio u to vreme „roots reggae“. Veliki hitovi poput :“Concrete jungle“, „Slave driver“, „Stir it up“, „Kinky reggae“,“No more trouble“, „Midnight ravers“ i remaster pesme „400 years“ koju je pisao Piter Toš nalazile su se na svim muzičkim top listama širom Engleske.
Album “Burnin” izdaju iste godine (1973) u oktobru koji je potvrdio kvalitet mladih Jamajčana.Na albumu se nalazi 10 pesama među kojima se nalaze “Get up stand up”, “I shot the sheriff” koju je kasnije obradio Erik Klepton, „Burnin and lootin“, Rastaman chant“…
„Čovek se ne meri bogatstvom koje poseduje, već integritetom i sposobnošću da oraspoloži ljude oko sebe“.
Sledeći album izašao je u oktobru 1974. i nosi naslov „Natty dread“ sa 9 pesama među kojima su: „No woman no cry“, „Rebel music“, „So Jah seh“, „Revolution“, „Them belly full“…
Godine 1975. zbog solo karijera bend su napustili Piter Toš i Bani Vejler ali im se priključuju tri sjajna ženska vokala poznatija kao “ I three“ , Rita Marli (Bobova supruga), Marša Grifits i Džudi Movat. Tog leta je na evropskoj turneji snimljena nezaboravna verzija pesme “No woman no cry”.
Sledeći album “Rastaman vibrations” iz 1976. časopis „Roling Stun“ je proglasio albumom godine. Kako su u to vreme muzički kritičari najavili album “ 10 pesama,10 hitova“. „Positive vibration“ je pesma koja otvara album i sa kojom je Bob započinjao skoro svaki koncert, zatim „Roots rock reggae“, „Want more“, „Rat race“, „Who the cap fit“… kao i pesma „War“ inače inspirisana govorom Hajla Selasija u Ujedinjenim Nacijama.
U to vreme na Jamajci nije bilo previše pismenih ljudi do kojih je Bob dopreo svojim tekstovima koji su u to vreme lokalni političari okarakterisali kao pretnju.
Zbog ovakvog ophođenja i pritisaka političara, na njega je pokušan atentat kada je iz vozila u pokretu rafalnom paljbom pucano u kuću gde su pukom srećom ostali živi Rita, Bob i menadžer benda Don Tejlor. Tom prilikom Boba su lakše ranili. Veliko iznenađenje za sve je bilo da je samo posle dva dana od ranjavanja održan nezaboravni nastup na koncertu “Smile Jamajica” gde su Vejlersi izveli pesmu “Ambush in the night”. Odmah posle nastupa odlaze na turneju po Engleskoj gde su snimili sledeći album “Exodus” . Istoimena pesma proglašena je za pesmu milenijuma.
U to vreme Marli je dobio prsten Lava judejskog koji je nosio sam Hajle Selasije. Prstenu se gubi svaki trag posle Bobove smrti.
Druga velika ljubav pored muzike bila mu je fudbal .Kažu da se Bob nije odvajao od gitare i fudbalske lopte. Za vreme “Exodus” turneje 1977. godine povredio je palac na nozi igrajući fudbal. Povreda se proširila i lekari su ga obavestili da ima rak kojeg je moguće odstraniti samo amputacijom našta Bob nije pristao. Turneja je otkazana ali je Bob nastavio da snima.
Album „Kaya“ izali 1978.godine sa hitovima: „Is this love“, „Sun is shining“, „Misty morning“…
Iste godine na Jamajci dogodio se čuveni koncert za mir “One love” na kome je Bob pozvao predsednika i lidera opozicije da se popnu na binu i rukuju se, što su ovi posle malog premišljanja i uradili. Tada je bilo vrlo oštra politička situacija koja se prelila u ulične sukobe između pozicije i opozicije tako da je ovakav potez bio nezamisliv. Zbog ovoga Bob je dobio medalju za mir od Ujedinjenih nacija.
Prvi koncert u Africi održao je u Gabonu, kao i nezaboravni koncert u Zimbabveu na proslavi Dana nezavisnosti gde je izveo pesmu “Zimbabve” koja je pisana za ovu priliku.Posetio je i Keniju i Etiopiju.
U vreme dok se bolest širila snimljeno su fantastična tri albuma : “Babilon by bus” (dupli album koji je snimljen uživo na turneji), zatim “Survival” (1979) sa pesmama : „So much trouble in the world“, „Africa unite“, „Wake up and live“… Album “Uprising“ iz 1980. donosi hitove poput: „Could you be loved“, „Redemption song“, „We and dem“, „Zion train“, „Forever lovin Jah“…
Iako bolestan krenuli su na turneju sa Stivijem Vonderom po Americi, gde je jedva izdržao na nogama koncert u Njujorku. Sledećeg jutra dok je džogirao pozlilo mu je i pao je u nesvest. Prebačen je u bolnicu gde su mu doktori saopštili da se rak proširio , pronađen mu je tumor na mozgu i prognozirali su mu još mesec dana života. Svi članovi benda su se saglasili da prekinu turneju ali Bob nije želeo da razočara svoje fanove i nastavili su sa svirkama. Na koncertu u Pitsburgu mu je bilo previše loše i prebačen je u bolnicu u Majamiju gde se krstio u Etiopijskoj pravoslavnoj crkvi kao Berhane Selasije. Umro je 11. Maja 1981.godine.
Hiljade ljudi je prisustvovalo njegovoj sahrani 21. maja 1981., a ceo svet je bio u žalosti. Legendarni muzičar sahranjen je u kapeli blizu rodnog grada sa „Gibson“ gitarom i Biblijom, po pravoslavnim običajima. Grob Boba Marlija nalazi se u rodnom selu Devet Milja, a posthumno je odlikovan i jamajčanskim Ordenom časti.
Nakon njegove smrti objavljen je poslednji album „Confrotation“ 23. maja 1983. na kome su pesme : „Buffalo soldier“, „Trench town“, „Stiff necked fools“, „Chant down Babylon“….
U Srbiji u Banatskom Sokolcu podignut je spomenik u čast velikog muzičara.
„Možda je smešno to što govorim, ali kad znam činjenice, mogu i da ih kažem. Moja muzika će živeti zauvek jer se bori protiv sistema koji nas uči da živimo i umiremo“- Robert Nesta Bob Marley.
