Prema nalazima četvoromesečnog monitoringa, tokom pandemije Kovida-19 u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, više od polovine slučajeva kršenja digitalnih prava povezano je sa propagandom, dezinformacijama, neistinama i objavljivanjem neproverenih informacija.

Od 26. januara do 26. maja BIRN i SHARE Fondacija zabeležile su 163 slučaja kršenja digitalnih prava u Mađarskoj, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji, Rumuniji i Severnoj Makedoniji, od kojih je 68 povezano sa manipulacijama u digitalnom okruženju, dok je 25 povezano sa objavljivanjem neistinitih i neproverenih informacija usmerenih na urušavanje reputacije.

Više od polovine slučajeva kršenja digitalnih prava odnosilo se na propagandu, dezinformacije, neistine i objavljivanje neproverenih informacija, a građani su, u gotovo 80 odsto slučajeva, označeni kao najpogođenija grupa.

U gotovo 25 odsto svih slučajeva sama država ili zvaničnik države klasifikovani su kao napadači na određena zagarantovana prava i slobode.

Tokom perioda koji je obuhvaćen izveštajem, mnoge vlade donele su nova pravila i propise, ali priroda novih zakona i praksi jasno je pokazala da donete mere nisu bile pravilno prilagođene kako bi postigle svoj cilj, uz minimalno nanošenje štete zagarantovanim pravima građana.

Države u kojima su se propisima donetim zbog pandemije korona virusa znatno ograničavale medijske slobode jesu Srbija, Mađarska i Rumunija.

Nedavno uspostavljena praksa masovnog proizvoljnog hapšenja i novčanih kazni za objave na društvenim mrežama brzo je postala najčešća mera u borbi protiv lažnih vesti i širenje panike.

U cilju zaustavljanja širenja virusa, ozbiljno su ugrožene privatnost i bezbednost ličnih podataka građana, dok su njihova digitalna prava i slobode u više navrata zloupotrebljene.

Kršenje prava na zaštitu podataka o ličnosti primećeno je u 18 slučajeva. Sajber kriminalci iskoristili su epidemiju Kovida-19 za zloupotrebe, pa je tako zabeleženo 11 slučajeva kompjuterskih prevara, a u 3 slučaja došlo je do uništavanja i krađe podataka i programa.

U odnosu na slučajeve onlajn prekršaja prijavljenih pre pandemije korona virusa, izveštaj beleži značajan porast slučajeva u kojima se počinitelji ne mogu odrediti – čak 45.

Kako pokazuju prikupljeni podaci, novinari, osobe koje otvoreno razmišljaju, migranti, žene i građani u karantinu bili su posebno ranjive grupe često izložene uvredama, diskriminaciji i pretnjama.

Izvor: Danas

Reklame