Bečki koncert i Nataša od Ničića

Baš zbog toga što predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne ide na koncerte klasične muzike i sedi uvek u prvom redu, imamo veći BDP i od Austrije, svi su zaposleni, čak se i vraćaju iz dijaspore u maticu da jedu dva pržena jaja kod Boška Ničića u Zaječar, dok Nataša Bekvalac peva kao neka diva operska na Trgu u novogodišnjoj noći…

Foto: Pixabay.com

Svako čudo za tri dana, te i ovi novogodišnji praznici prođoše, a to u prevodu znači “ajmo Jovo nanovo”, što bi se reklo u našem narodu. Je l’ ste se odmorili ili ipak umorili? Nije lako kada se da našem umornom organizmu par dana slobodno – navikli smo nekako da radimo non-stop kao dragstor ili pak robovi nekada (a i sada samo u drugoj formi), treba se vratiti u rutinu…

Rutina nam je sjajna – ništa se tu bitno neće izmeniti ni ove godine, može samo da bude još …? Gore ili bolje? Uvek se pitam od koga zavisi kako će nam biti? Od nas ili od onih koje smo ovlastili da rade za nas da bi nam bilo bolje? Kada realno pogledam, ovlašćeni ne brinu, njima je stvarno dobro. A mi? Večiti problem, damo ovlašćenje i gledamo kako im je dobro i nikako da im to oduzmemo, da damo nekom drugom. Možda se ove godine opametimo, i to veoma brzo. Naznaka ima, počeli su protesti u Beogradu, svake subote, je l’ (jer) to znate? U medijima ovim glavnim, nacionalnim stidljivo se nešto provuče, uglavnom se pljuje po protestima, spekuliše, ljudi koji se bune uglavnom se obeležavaju kao ološ, narkomani, budale… Šta reći?

Kome se “drma” ima pravo da se ljuti, ali zbog čega ti pogrdni nazivi? Zar mi ne živimo svi u istoj zemlji i zar nismo pre svega ljudi? U čemu je problem da se nekome ne sviđa nečiji rad? Uh, toliko pitanja postavljam, ali neću dati odgovore, nisam stručan, a i previše sam razočaran poslednjih godina atmosferom u društvu, kao da smo zaboravili ko smo i šta smo, i kao da nam je samo bitno kako ćemo se dokopati nečeg materijalnog pre svega ili neke moći…

Nego nešto drugo sam hteo da podelim sa vama i da vas pitam. Je l’ gledate možda novogodišnji  koncert Bečke filharmonije, 1. januara? Ja gledam obavezno, to mi je ritual. Izvinjavam se svima koji prate Zadrugu i Parove, eto ja nastran, pratim bečki koncert, još sam imao priliku da vidim tu zgradu u Beču gde se to sve održava, pa mi je gušt veći. I ovog 1. januara 2019. godine, ja ispred televizora, da godina počne kulturom kako treba, donela mi ženica čaja i mafina, počinju prvi kadrovi prenosa… Sve ide fantastično kao i uvek i u jednom trenutku prikazuju austrijskog kancelara Sebastijana Kurca! Zamislite, prvi čovek države na koncertu klasične muzike?! Je l ‘ on tačan?! Neradnik, došao na tamo neki koncert i ne sedi u prvom redu, nego negde u sredini!!! Katastrofa! Umesto da obilazi bolnice, deli lovu narodnu a ponaša se kao da je njegova, da trubi po televiziji ceo dan kako je najbolji, kako mu je deo naroda ološ, budale, da broji ljude na protestima, on ‘ladno ide na koncert, i to 1. januara, i ‘ajde što sluša taj “šit” od muzike, nego sedne tamo negde pozadi.

Onda mi je sinulo zašto mi živimo u Zlatnom dobu, i zašto nam je ikada nikada bolje! Zato što naš prvi čovek države (a nije premijerka) ne ide na koncerte klasične muzike, uvek sedi u prvom redu kada ode na neki događaja (i uvek nešto kaže), i uvek za sebe priča kako je najbolji. E baš zbog toga Srbija ima veći BDP i od Austrije, svi su zaposleni i vraćaju se Srbi iz Austrije, da jedu dva pržena jaja kod Boška Ničića u Zaječar, dok Nataša Bekvalac peva kao neka diva operska na trgu u novogodišnjoj noći, gde se okupilo 10.000 ljudi, Ničić brojao.

Eto, ako ste propustili novogodišnji bečki koncert, preneo sam vam deo atmosfere i neka moja viđanja stvarnosti, u budućnosti u koju ne verujem. Da vas na početku ove 2019. više ne smaram, odoh da napravim kajganu, a vi znate zašto baš kajganu i to sa čak tri jaja…