Kada su se 1985. godine Savići doselili u krak ulice koja nosi naziv „Avnojska“ ni sanjali nisu da ni 33. godine kasnije tih 120 metara puta neće biti barem posuto kamenom.
Da im je neko pričao da će u XXI veku, na manje od dva kilometara od centra grada biti prinuđeni da se probijaju kroz blato i čekaju da komšija isključi veš mašinu, da bi napon skočio dovoljno da mogu da uključe bojler ili televizor – verovatno bi mislili da je reč o krajnje neukusnoj šali.
Nažalost, ono što je naizgled nezamislivo deo je njihove svakodnevnice i stvarnosti. Problem pokušavaju da reše već duže vreme, ali već gube svaku veru da će se rešenje ikada pronaći.
„Napon struje je katastrofalno nizak. Kreće se tu 180-160 volti. Ponekad se desi da se čak i sijalice gase, a mi imamo štedljive sijalice. Nije stalno tako, ali većinu vremena jeste.
Dolazili su ovde majstori, popravljali su nešto, ali stavili su stare, krpljene žice i ništa nisu uradili. Radove su započeli pre Uskrsa. Deo kablova su zamenili, ali posao nisu završili. Rekli su nam tada da će doći u ponedeljak, da nastave. Na tome je sve ostalo. Nisu majstori krivi. Oni samo rade ono što im se naloži.“ – započinje priču o svojim mukama Savić Dragan.
Dragan tvrdi da ima utisak da je stanje od izvođenja radova čak i gore nego što je bilo, kao i da napon odmah po uključivanju nekog uređaja pada ispod 220 volti. Najviše ga boli što ista pravila ne važe za sve. U obližnjoj ulici postavljene su betonske bandere, novi samonoseći kablovi, a ulica je i posuta i uređena i to u nedelju – kada je neradni dan. Zbog ovoga se osećaju kao građani drugog reda – jer, neko mora da plati da ne bi hodao po blatu, a neko može i da dobije gratis.
„Evo, ja sam kupio čak i uređaj za merenje napona. Pred vama ću izmeriti da se uverite da napon neće preći 180 volti„.
Naš domaćin pristupio je merenju napona, nakon čega smo se uverili da napon zaista ne prelazi 180 volti.
„Ja sam već i pre rekao da je bolje da nam iseku struju, da bar znamo da je nemamo. Ja sve potrebne dozvole imam, objekti su legalizovani, ali ako moj komšija uključi veš mašinu, meni se čak i sijalice ugase. Zar je to u redu?„
Pored struje i napona, u ovoj ulici problem predstavlja i samo stanje puta.
„Kada su uređivani atarski putevi -rečeno nam je da ovo nije atarski put, već ulica. Kada su uređivane ulice u V mesnoj zajednici, opet smo ostali kratkih rukava. Rizle nema. I ovo malo kamena što ima i što je ostalo – mi smo o svom trošku nasipali. Od 1985. godine kada smo se ovde nastanili grad Zaječar ništa nije preduzeo ni da posipa ovu ulicu, a kamo li da je asfaltira.
Nismo mi nerazumni, ne tražimo asfalt, razumemo da je to skupo. Biće dovoljno da se posipa kamen i da se utisne valjkom. Kako je moguće da ulica iznad nas može da bude posuta, i uređena, i da pri tome radovi budu izvedeni u nedelju, kada je neradan dan, a mi ne možemo za 30 i kusur godina da dobijemo ništa? Ljudi moji, reč je o 120 metara puta!“
„Jezivo je gledati dete koje pokušava da stigne do škole nakon malo jače kiše. Za vreme poplava bili smo poplavljeni, sva voda sliva se kod nas. Bili smo i kažnjeni zato što smo vodu usmerili ka potoku, sprečavajući je tako da prodre u našu kuću. Kažu voda bi preko njiva trebala da ide putem, a ne da se skreće ka potoku. I eto, kažnjeni smo što smo sprečili da nam voda uđe u kuću.“
U ovom delu ulice koja nosi naziv Avnojska muku Savića dele i porodice Petrović, Mitrović i Tošić.
Nadaju se da će ova vlast imati osećaja za njihove apele i muku, i da će preduzeti nešto kako bi se okončala ova agonija kojoj nema kraja.
„Gradonačelnik je upoznat sa našim problemima. Čak je preko interneta, kada smo komentarisali na jednom članku i izneli naš problem rekao da će biti rešeno. Nadamo se da je zaista tako, jer nam ništa drugo ne preostaje nego da se nadamo. Apelujemo još jednom, na nadležne da se reši problem sa naponom, kao i da se što pre makar pospe i proširi ova deonica puta. To je sve što tražimo. Živimo manje od dva kilometra od centra grada, a kao da živimo u nekoj pustari.“ – priveo je kraju svoje izlaganje naš domaćin.“
Pridružujemo se apelu porodice Savić u nadi da će dočekati razrešenje problema što je pre moguće.
