U bivšim komunističkim zemljama istočne Evrope i drugde vladari preuzimaju veća ovlašćenja dok uvode stroge mere tvrdeći da su neophodne da zaustave širenje koronavirusa, piše AP navodeći za primer predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijera Mađarske Viktora Orbana, Poljsku i druge zemlje, piše N1.
Od kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 15. marta objavio vanredno stanje bez datuma završetka, parlament je zaobiđen, granice zatvorene, uveden 12-očasovni policijski čas i ljudima iznad 65 godina zabranjen izlazak iz kuće, što su neke od naoštrijih mera u borbi protiv pandemije bolesti kovid-19, piše AP.
Kako se navodi, vojnici patroliraju ulicama sa prstom na obaraču mašinki, vojska čuva sajamsku halu pretvorenu u privremenu bolnicu sa redovima metalnih kreveta za one zaražene koronavirusom, a predsednik Srbije upozorava da beogradska groblja neće biti dovoljno velika da sahrane umrle ako se ljudi ogluše o njegova naređenja o izolaciji.
Agencija ukazuje da srpski vođa pravi dramatične dnevne nastupe izdajući nove ukaze, da je preuzeo potpunu vlast podstičući kritike protivnika koji kažu da je uzeo kontrolu nad državom na neustavan način.
Predsednik Srbije rekao je da mu je drago da se ljudi plaše te privremene bolnice na sajmu i da bi izabrao nešto što još gore izgleda ako bi to sprečilo ljude da krše njegovo naređenje o ostanku u kući, prenosi AP. Rekao je da ljudi treba da ostanu tamo 14 do 28 dana i da mu je sve jedno da li im je udobno jer se vlada bori za živote ljudi.
AP citira bivšeg poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića koji je rekao da je proglašavanjem vanrednog stanja Vučić preuzeo punu vlast nad donošenjem odluka za vreme krize iako je ustavno njegova uloga samo ceremonijalna.
U bivšim komunističkim zemljama istočne Evrope i druge populistučke vođe uvode stroge mere uključujući nekontrolisani nadzor mobilnih telefona svojih građana i duge zatvorske kazne za one koji krše odredbe o izolaciji, prenosi AP.
Agencija ukazuje na mađarski zakon, usvojen u ponedeljak, kojim se premijeru Viktoru Orbanu daje pravo da vlada ukazima onoliko dugo koliko traje vanredno stanje proglašeno 11. marta. Grupe za borbu za ljudska prava navode da mađarski zakon stvara mogućnost neograničenog vanrednog stanja i daje Orbanu i njegovoj vladi odrešene ruke da ograniče ljudska prava i suzbiju slobodu medija.
I druge vlade usvojile su ekstremne mere navodi AP, pominjući mere vlade Benjamina Netanjahua u Izraelu gde je između ostalog odobren neviđen elektronski nadzor izraelskih građana i usporavanje sudske aktivnosti što je odložilo otvaranje Netanjahuovog suđenja za korupciju.
Vlasti su u Rusiji povećale pritisak na medijske kuće i korisnike drušvenih. Ljudi u Poljskoj su zabrinuti zbog nove vladine aplikacije uvedene za one u kućnoj izolaciji.
Šefica kancelarije za ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Ingibjorg Solrun Gisladotir rekla je da dok razume potrebu da se deluje brzo da se zaštiti stanovništva od pandemije koronavirusa, novoproglašena vanredna stanja moraju da imaju određeno vreme trajanja i parlamentarni nadzor.
„Vanredno stanje, gde god da se proglasi iz bilo kog razloga mora biti srazmerno svom cilju, i ostati na snazi samo onoliko dugo koliko je apsolutno neophodno“, rekla je ona.
U vreme nacionalnih hitnih situacija zemlje često preduzimaju mere koje aktivisti za odbranu ljudskih prava vide kao uskraćivanje građanskih sloboda kao što je veći nadzor, policijski čas i restrikcije putovanja, ili ograničenje restrikcije izražavanja.
Tako je Kina zatvorila cele gradove ranije ove godine da zaustavi širenje virusa, kao što je Indija uradila sa celom nacijom, prenosi AP.
Istraživač Amnesti internešenala Masimo Morati rekao je da vanredne situacije dozvoljene po međunarodnom humanitarnom pravu ali je upozorio da restriktivne mere ne smeju da postanu „nova normalna“ situacija.
