Iz Srbije svakodnevno odlaze ljudi, i to ne samo mladi, već i oni u zrelim godinama koji radeći od jutra do sutra ne mogu da prehrane porodice.
Pravila više nema, u potragu za boljim životom preko granice odlaze i doktori nauka i neobrazovani, i iz Zaječara i iz Kragujevca, i slobodni i oni sa pijukom dece, i nezaposleni i oni koji imaju posao…
Masovno iseljavanje postalo je veći problem od Kosova, siromaštva i nezaposlenosti. A vlast ćuti. Ne preduzima ništa.
Ne da je krajnje vreme da se ovim problemom ozbiljno pozabavi, već je to trebalo da uradi još davno.
Možda ne zna da je to u njenoj nadležnosti?
To ništa ne bi bilo čudno jer ni mnogi pripadnici vladajuće garniture u Zaječaru nisu svesni da svojim (ne)činjenjem direktno utiču na živote svih nas.
Često sa prijateljima i poznanicima negativno komenatarišu poteze gradonačelnika i njegove svite, a kako je grad mali, sve se sazna u roku od pola sata. Još je gore kad nešto objave na fejsbuku, zaboravljajući da su deo vladajuće većine.
Ponekad ih šef izgrdi, ili se sami dosete da tako nešto nisu smeli da napišu, pa post obrišu. Na njihovu žalost, trag ostaje.
Tako se i odbornica SNS Lelica Đorđević ovih dana zamislila nad problemom masovnog pražnjenja Zaječara i Srbije.
Zašto neko ne preduzme nešto, zapitala se odbornica?
Mi je javno pitamo, zašto ONA kao odbornica vladajuće većine ne inicira neku startegiju, ne predloži predlog mera, ne animira svoje partijske kolege da osmisle nešto POD HITNO kako po silasku s vlasti ne bi ukapirali da su ostali sami u praznom gradu?
Da li odbornička grupa starih, novih i najnovijih naprednjaka održava sastanke? Razgovaraju li o bitnim pitanjima za funkcionisanje grada?
Oni su podizanjem prstića izglasali gradonačelnika i većnike ( a ne obrnuto), pa da li ih ponekad ozbilno pitaju rade li oni nešto ozbiljno ili se samo zamajavaju dok ljudi odlaze u Nemačku, Austriju, Češku, Slovačku, Ameriku…?
Svoja ozbiljna razmišljanja o preduzetništvu i haraču države odbornica Lelica podelila je na fejsbuku pre nekoliko meseci.
Za 16 meseci otkako je konstituisana nova skupština, odbornica Lelica nije nijednom izašla da svoje stavove zastupa javno.
Možda je mogla svojim idejama i predlozima da pomogne u radu većniku Petroviću, kojem upravljanje planovima baš nešto ne ide, ili pomoćniku Ivanoviću koji je svoj biznis upropastio a treba da razvija preduzetništvo u gradu?
Zašto svi ćute, busaju se u grudi kako su vlast, kako su pobedili Vučića na izborima, a ne umeju ništa konkretno da urade?
Oduvek su ljudi odlazili u pečalbu, čak i kada se u staroj Jugoslaviji dobro živelo.
Egzodus mladih počeo je u vreme krize i ratova, a kulminirao poslednjih godina pod vlašću Vučića i Srpske napredne stranke.
Iz Srbije je 2014.godine otišlo 30.000 ljudi, a prošle čak dvostruko više. I to su podaci „njijhovih“ glasila. Jadni li smo mi….
I tu gospođa Lelica ima odličan predlog:
Možda bi narod ostao, kada bi oni otišli?
