I kao u onoj „Ptice umiru pevajući“ javi se (valjda da bi se pohvalio ili tako nešto) lokalni Vođa sav premoren i iscrpljen „pred lepotom tvojom“ budimpeštanskom, kako bi, kao poslednji „seoski ……..“ opleo po svima koji mu se u „trud i samopregor“ mešaju.
Znaš šta Vođo, da ti ja kažem, što se mene tiče nisi morao čak u Budim ili Peštu. Jeftinije bi za sve građane Zaječara bilo da si svoje đubre istresao ovde – navikli smo na to.
Ipak pokušavam da razumem tvoju želju za raskošom – udarila kinta u glavu – ali ne iz svog đžepa pa kao ono – daj mu ga malo..
I kao što biva (i bilo je sa prethodnim) ničija nije do zore pa neće ni tvoja..
Veruj mi na reč.
Reklame
