Timočka krajina, i Istočna Srbija u celini, specifične su po mnogim činiocima koji su preduslov za život i opstanak pojedinih biljnih i životinjskih vrsta. Područje Grada Zaječara i neposredna okolina stanište su brojnih ugroženih, retkih, reliktnih i endemskih biljnih vrsta, sisara i beskičmenjaka, kao ptica, gmizavaca i vodozemaca. Mnogi građani ovoga nisu svesni, kao ni posledica svojih aktivnosti.
Kada se govori o problemima životne sredine, ugrožavanju retkih vrsta – životinjskih ili biljnih, većina najpre u mislima ima sliku dimnjaka fabrika, rudnika i jalovišta, kolona automobila, divlje deponije i slično.
Zaječar stazama održivosti: Voda je resurs dragoceniji od zlata ili drugih plemenitih metala
Međutim, iako sve napred pomenuto jesu veliki izvori zagađenja, opasni po prirodu nisu samo fabrički dimnjaci i pogoni iz kojih se u reke izlivaju netretirane vode, ni nesavesni građani koji svoje smeće pod okriljem noći odlože kraj korita reke ili tu negde, kraj puta. Opasnost predstavljaju i oni koji, uživajući u lepoti poljskog cveća, u želji da delom te lepote ukrase svoj dom, često u potpunom neznanju beru ugrožene biljne vrste, možda poslednje preostale primerke. Opasni su oni koji posećujući pećinu dodiruju pećinski nakit, slikaju usplahirene kolonije slepih miševa, love rečne rakove ili nestručno posmatrajući ptice ugrožavaju njihova gnezda.
Dakle, štetu složenom i osetljivom ekosistemu ne nanose nužno samo aktivnosti poput ostavljanja smeća i otpadaka u prirodi, već i aktivnosti kao što su nestručno i prekomerno branje šumskih plodova, branje poljskog cveća, kampovanje, penjanje na stenama i organizovanje javnih skupova u prirodi i slično.
Zaječar – stazama održivosti: Značaj infrastrukture za grad kao što je Zaječar
Ovo znači da prilikom boravka i organizovanja bilo kakve aktivnosti u prirodi valja uvek imati u vidu da jedan potez menja sve, i da je efekat leptira i te kako stvaran. Dakle, čak i one aktivnosti koje ne doživljavamo kao važne ili ugrožavajuće mogu imati katastrofalne posledice na ekosistem, čak i onda kada na prvi pogled ne postoji nikakva direktna veza između tih aktivnosti i ekosistema.
Mnogi građani Zaječara ne znaju da je područje grada Zaječara i neposredna okolina Zaječara, stanište brojnih retkih, ugroženih, reliktnih i endemskih biljnih vrsta, ali i gmizavaca i vodozemaca, insekata, te ptica. Verovatno zato što kada se govori o zaštićenim i ugroženim vrstama većina najpre pomisli na rezervate i nacionalne parkove kao jedina staništa ugroženih vrsta.
Zaječar – stazama održivosti: Da li u Zaječaru ima siromaštva?
U neposrednoj blizini Zaječara nalaze se prostrana područija u režimu zaštite drugog i trećeg stepena – ovo znači da su u pitanju ekosistemi velikog naučnog i praktičnog značaja. Mnoga od njih često obilazimo potpuno nesvesni da su stanište retkih, reliktnih i ugroženih vrsta biljaka, ali i životinja i insekata.
Primera radi – Klisura Vlaški do, koja se nalazi na svega par kilometara od centra grada Zaječara, stanište je zaštićene biljne vrste – kukurjaka, a u ovom područiju registrovane su i dve veoma značajne vrste – šumski gušter, kao i sova buljina.
Zaječar – stazama održivosti: Vazduh naš nasušni? Šta zaječarci udišu?
Sove buljine veoma su osetljiva vrsta i na teritoriji istočne i jugoistiočne Srbije sprovodi se opsežno istraživanje gnezdilišta ove vrste. Nažalost nedavna istraživanja pokazala su da su da su se „ovi noćni lovci suočili sa hroničnim nedostatkom plena na svojim životnim prostorima što je uticalo na njihovu lošiju produktivnost“. – navedeno je u nedavnoj objavi Sokobanjskog ekološkolg društva. Ovo zapravo znači da u ovoj sezoni najveći broj parova čak nije ni pokušao da se gnezdi, a samo nekolicina upornih roditelja podiže uglavnom po jednog pothranjenog mladunca. Pitanje je koliko će mladunaca doživeti reproduktivno doba i kakvi će tada biti uslovi za razmnožavanje.
Vrška Čuka takođe je stanište ugroženih biljnih vrsta, među kojima se izdvajaju: propašaljka, mezijski karanfil, kukurjak i ilirski ljutić. Pored biljnih vrsta na području Vrške Čuke registrovana je i retka vrsta leptira – Apolon.
U području Goline – Šaške reke ( koje se proteže na katastarske opštine Vratarnica i Mali Izvor ) nalazi se najveće stanište kosovskog božura, a pronađene su i populacije kukurjaka. U ovom području mogu se naći i sledeće retke, reliktne i endemske vrste: Patuljasta perunika, Himantoglossum calcaratum, šumska kornjača, buljina, grlica, južni i veliki potkovičar.
Vetren – Turjačka glama i Golema glama područije su u okviru katastarske opštine Mali Izvor, Novo Korito, Ošljane i Selačka. Ovaj prostor stanište je brojnih reliktnih, endemskih i ugroženih vrsta, pa se tu može naći: Mečija leska, zmijina trava, patuljasta efedra i kosovski božur. Od leptira na ovom područiju zastupljeni su: balkanski šahovničar, balkanska skrivalica i apolon. Tu se mogu sresti i suri orao, zmijar, kamenjarka, grlica. Ovo područije stanište je i šumskih kornjača, a Selačka reka stanište je potočnog raka.
Zaječar – stazama održivosti: Održivost zdravstvenog sistema u Zaječaru. Ima li razloga za brigu?
Svoje stanište u Zaječaru pronašla je i jedna strogo zaštićena vrsta ptica – bele rode. Naime, na područiju grada Zaječara, i to u Vražogrncu, Velikom Izvoru, Grljanu, Brusniku i Jelašnici, Vratarnici, kao i u samom gradu, popisao je više od 40 gnezda belih roda. U skladu sa zakonom najstrožije je zabranjeno svako uznemiravanje belih roda, kao što je rušenje gnezda – koje se najtrožije kažnjava zakonom. Rode često, nažalost, nastradaju tokom sezone gnežđenja, što uglavnom za posledicu ima i stradanje mladunaca. Građani nažalost vrlo često ne znaju šta da preduzmu i kome da se obrate, pa pomoć vrlo često stigne prekasno.
I sama Kraljevica stanište je retkih i ugroženih biljnih vsta kao što su Matarolisna hajdučica, Mirisni kaćunak i Tratorak, dok je Zvezdan stanište šafrana i kosovskog božura.
Duž šetališta koje vodi ka spomeniku palim herojima Timočke bune na Kraljevici svojevremeno su volonteri zaječarskog Omladinsko planinarsko smučarskog društva „Dragan Radosavljević“, postavili desetak informativnih tabli. Informativne table postavljene su okviru projekta „Vodič kroz izgubljeni svet“, koji je za cilj imao širenje svesti o postojanju ugroženih vrsta na teritoriji Zaječara. Nažalost, table su uništene, i nikada nisu obnovljene, čime je stavljena tačka na plemenitu i značajnu inicijativu. Javnost i nadležne institucije nisu prepoznale značaj ove inicijative, pa tako „Vodič kroz izgubljeni svet“ nije nastavio da živi.
Ono što je očigled neophodno je da se nadležne institucije, kako republičke, tako i lokalne, više uključe u zaštitu ugroženih područija. Inicijative građana i lokalnih udruženja postoje, ali glavnu ulogu mora odigrati država, odnosno grad.
Eliminisanje loših ekoloških navika, ali i edukacija javnosti o retkim i ugroženim vrstama, o zaštićenim područijima, načinu ponašanja u istim, kao i kontrola aktivnosti koji se sprovode – veoma je važna.
Poštovanje prirode i saživot sa prirodom uslov su opstanka naše vrste na ovim područijima. Održavanje ravnoteže ekosistema od presudnog je značaja, kada se ravnoteža naruši, ekosistemi postaju ranjivi. Iako je čovek taj koji „gospodari“ prirodom i on je samo jedna ranjivi činilac ekosistema čiji opstanak na planeti zavisi od ostalih elemenata – činilaca ekosistema.
Primera radi – 70 svetske poljoprivrede zavisi od pčela, dakle za većinu hrane koja se nađe na našem stolu odgovorne su pčele. Bez njihovog vrednog rada svetom bi zavladala glad, a naš život bio bi drastično drugačiji.
Zaječar – stazama održivosti: Da li ima dostojanstvenog rada u Zaječaru?
Naredni put kada pođete u šetnju Kraljevicom – mislite o tome, pa umesto da sa sobom ponesete buket poljskog cveća, ostavite ga tu gde mu je i mesto – u polju. Ako baš ne možete da odolite lepoti cveća – napravite fotografiju i podelite je na društvenim mrežama. Iskoristite neku od brojnih aplikacija – poput Ptice na dlanu ili Merlin, pa osluškujte zvuke Kraljevice i saznajte više o pticama koje tu žive. Život će vam biti bogatiji.
Održivi razvoj u svakom segmentu savremenog društva tema koja je sve aktuelnija
Ujedinjene nacije su 2015. godine na svom smitu usvojile Agendu 2030 koja se tiča ostvarivanju ciljeva održivog razvoja na globalnom nivou. Države potpisnice su se obavezale da će svaka na svom nacionalnom nivou doprinositi ostvarivanju ovih ciljeva. Republika Srbija je takođe potpisnik ove agende i u svrhu njene realizacije je formirala Multiresornu radnu grupu.
Ciljeva održivog razvoja ima ukupno 17 i svi su međusobno povezani i naslanjaju se jedan na drugi. Sve zajedno možemo posmatrati kroz tri dimenzije: ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine.
Iako su definisani na globalnom nivou, ciljeve održivog razvoja je moguće ostvariti jedino ako svi mi u svojim zajednicama doprinosimo njihovom ostvarivanju.
Jedan od bitnih ciljeva održivog razvoja jeste pod nazivom “Održivi gradovi i zajednice”.
“Ovaj projekat realizuje Fondacija Iskorak, a finansiran je od strane C.S, Mott fondacije, u okviru Programa za lokalna rešenja globalnih izazova (Global Challengers – Local Solutions), koji vodi Akademija za razvoj filantropije u Poljskoj”.
