foto: steemit

 

„Duša se leči kada ste među decom“- Dostojevski.

Međunarodna zajednica je 12. juna 2002. godine po prvi put  obeležila i proglasila ovaj dan kao dan borbe protiv dečijeg rada. Na ovaj način  skreće se pažnja na izuzetno veliki broj dece koji su žrtve radne eksploatacije.

Svetski dan borbe protiv izrabljivanja dečjeg rada je podsetnik na nepravedan položaj dece koja su izložena najgorim oblicima rada s ciljem podizanja svesti te podsticanja aktivnosti za suzbijanje svakog oblika izrabljivanja dece.

Jedni od najvećih uslova za zloupotrebu dece su siromaštvo i neobrazovanje. Deca su prisiljena na rad jer njihov opstanak i opstanak njihovih porodica zavise od njihovog rada. Iako je dečji rad nezakonit u mnogim zemljama, deca su i dalje prisiljena da rade i najteže fizičke poslove.

Više od 100 miliona devojčica i dečaka širom sveta radi najteže poslove u skladištima, rudnicima i fabrikama, rizikujući, ne samo zdravlje već i živote. Najstrašniji oblici dečjeg „rada“ jesu prostitucija, prosjačenje, rasturanje droge.

Čak oko 300.000 dece učestvuju kao vojnici u oružanim sukobima širom sveta.

Najveća zabeležena brojka dece koja su prinuđena da rade je u Africi i Aziji.

U Srbiji po poslednjem izveštaju Unicefa iz prošle godine 22 odsto dečaka i devojčica između 15 i 18 godine rade za novac. Oko četiri odsto dece je ispod 15 godina. U siromašnim porodicama zaposlen je svaki treći maloletnik, a u romskim domaćinstvima na prste se mogu prebrojati maloletni „neradnici“.

Dečji rad u Srbiji postaje sve masovniji, pa tako na hiljade mališana nadniči umesto da ide u školu.

Život u siromaštvu i socijalnoj isključenosti dece koja žive i rade na ulici su pokazatelji da država nije svoj deci, bez razlike, obezbedila jednake egzistencijalne uslove.