Danima izbegavam duže zadržavanje u delu oko pijace i ka centru grada. Ne, još se nisam uplašio od gomile kamera koje su postavljene na zgradi u kojoj stanuje podstanar Ničić Boško. Prosto bi neko mogao da pomisli da neko značajan tamo živi. Postavljeno je desetak kamera, da neko slučajno ne nasrne na lik i telesinu Ničića. Telesina, nas novinare, ne interesuje, ali delo ovog lika moramo da skroziramo.
Pored Ničićevih kamera saleću me i čitaoci ovih mojih škrabotina, koje pretenciozno, nazivam kolumnama. Dobio sam „drugarsku kritiku“ da sam se ovih nedelja ulenjio i da je lampica kojom osvetljavam lik i delo gradonačelnika sve slabija i slabija. Progutam knedlu, pospem se pepelom, i izvršim samokritiku i dam obećanje da ću da se popravim i pre svnjokolja, koji očekujem u novembru. Imam jak izgovor, ali kako da ga plasiram. Taman završim sa pindžurom, stignu drugi elementi domaćinske zimnice, a tek kad je na red došao ajvar dani ti odu kao tren. Nekako se otkačih od zimnice, al’ oćeš-stiglo doba da se rakija peče! Kljuk u buretu miruje, ali ja ne mirujem. Zato koristim ovaj predah, takoreći interregnum, do kišeljenja kupusa i operacije prepečenica da napišem nekoliko kolumni, koje me već nedeljama progone. Da, progone one mene, a ja ih onda bacim na „papir“ i vama predam muku koja mene pritišće, a u debeloj je vezi sa gradskom vlašću.
E, da više ne palamudim i da, što bi rekli u Braćevcu, pređem na sabdžekt.
Najveća muka svih političara i glumaca je da budu neprekidno u „žiži“ javnosti, da se o njima priča, piše, da ih slikaju, ali ponajviše vole da se šire po televizijama, a ako se to tele slika na nacionalnoj frekvenci, onda stvari postaju savršene. Ne žale se naše pare da se dovede u grad emisija čuvenog narodnog prosvetitelja, (nije Pelagić), Žike Seljaka. Kako god ga zvali, on je promućurna seljačina, pronašao je dobar način da šiša selce po provinciji. Emisija je koncipirana tako da se „glava varoši“, što bi rekao drug Bora Faraon-otvarač izložbi po vasceloj Srbiji, natrti u glavnoj fotelji do Seljaka i onda baljezga o velikim uspesima njegove vlasti i o još većim, koji se tek očekuju. Naravno sve se događa na izglancanoj Popovoj plaži, -spomeniku sujete Ničića, i emituje na ružnjičastoj televiziji. Ide to zajedno-Ničić i Zadruga. Nisam gledao taj spektakl, ali sam saznao da je kupus sa ovčetinom brend i omiljeno jelo ovdašnjeg naroda, a malo mi je zafalila riblja čorba, koja se ovde obilato sprema i kusa. Svestan svojih propusta dobrovoljno se prijavljujem da kad Žika Seljak ponovo dođe u naš vilajet lično spremim kupus sa voletinom! Ne pravim pitanje šta košta.
I, šta mislite koliko je Žika Seljak platio našem gradu prostor i ostale usluge što je napravio dva sata tv programa i sve to prodao ružnjikastoj televiziji? To što u svetu producenti plaćaju zakup prostora i objekata, ljudi, folklora, da nešto snime, kod nas ne igra. Još od vremena Ničićevog brata blizanca (Mirkovića) patentirano je da mi plaćamo. Sećate se, fudbalski klub Timok je grdne milione platio da mu tv Best prenosi utakmice. E, taj fazon igra-mi smo potrošili skoro jedno milionče dinara da nam se gradonačelnik trti po televiziji i popuni vreme dok ne ustanu gospoda i gospođe iz Zadruge i krenu sa svojim edukativnim aktivnostima. Začin svemu ovome je bilo pevušenje Cakane na centru grada. Ljudski smo proslavili rođendan Ničića i krenuli u nove radne pobede. To mu dođe, brat bratu, reče konobar,-milionče i polovina!
Kako niste upoznati sa novim radnim pobedama? Stvarno ste gori i od mene! Osokoljen prethodnim događajima, on je lično krenuona čelo kolone, na granicu Slovenije i Italije, na čelu krem de la krem grada, znamo da Iz tih krajeva dolazi više desetina hiljada, ma stotina hiljada, turista da posete čuveni grad Zaječar. Samo genije poput Ničića je mogao da smisli kako da nas promoviše i navuče turiste. Njeno veličanstvo-pljeskavica. Izgleda da je na fakultetu imao predmet –Pečenje lepinjica i pljeskavica za inostrane turiste! Ako neko od vas pita, a ko je to finansirao, pa mi smo, a ko je maznuo pare od prodatih pljeskavica i da li su one na nekom računu grada ili Turističke, neka proveri policija, neka i oni nešto rade, ne mogu sve sam.
Po povratku sa trijumfalnog puta u Italiju, kao pravi neimar, Ničić uvodi „zlatno doba i u Višnjar. Oni glupavi inostranci stavljaju na ulice asfalt, ali ne, Ničić je otkrio „organske puteve“-posipa ih rizlom. To je prirodni materijal i trajaće decenijama. I što je bitno-svi stanovnici Višnjara će baciti imalin i četke za čišćenje cipela. Ej, to se zove „zlatno doba“. Drago mi je što će Ničić ostati u istoriji zapišan, ne samo kao proslavljeni graditelj poljskih i polumodernizovanih klozeta, već će ga, posle dvesta godina zvati Ničić (valjana) Rizla!
Šta da vam kažem, nema mesta da se sve zabeleži. Sa Magarećih livada prešao je na komunalnu izgradnju, a ako neko pita šta je sa toplanom na sećku i mufte grejanje, će počeka sa odgovorom. Prvo mora svečano da otvori rampe na mufte garaži kod pijace a posle, za desetak godina, biće novih uspeha. Neka je on nama živ i zdrav, daleko će da doguramo.
Da se vratim na odnos političar-glumac, tako krenuh. Glumci govore tuđe tekstove i ne snose odgovornost za istinitost rečenog, a političari i kad govore tuđe misli i tekstove (npr.AV-ova obećanja) odgovaraju za rečeno, obećano. Nije dovoljno da se Ničić trti na čelu Org. odbora Zoranovih dana, tanak je on glumac, neka se on drži politike, ko pijan flaše, na svim drugim poljima je opandrčio.
A, ako vas interesuje šta rade ona dva ugursuza, akademik Danilo Katić i Ofsajd Miki-mogu da vam kažem da su u šumi. Ma jok, ne kriju se od policije-moraju da naseku dvadeset metara drva za Ničića. Pamtim da je on lani izjavio da je kupio dvadeset metara drvca za dvosoban stan. Takvi su to momci, hoće da pomognu. Nešto se mislim da i meni doteraju neki traktor dva!
Vlado Madžoski
