Rodom iz Antiohije Pisidijske, od roditelja neznabožačkih. Tek u 12 svojoj godini ču Marina za Gospoda Isusa Hrista, kako se vaploti od Prečiste Deve, kako čudesa mnoga sotvori, krsnu smrt primi i slavno vaskrse.
Namesnik carski, Olimvrije, saznavši od Marine da je ona hrišćanka, poželi od nje najpre da mubude žena. A kada Marina to odbi, on joj naredi da se pokloni idolima, na što sv. Marina odgovori: „ne ću se pokloniti ni prineti žrtve bezdihanim i mrtvim idolima, koji niti sami sebe poznaju niti pak znaju, da li ih mi čestvujemo ili beščestvujemo; ne dam njima one časti, koja pripada samo Tvorcu mojemu“.
Tada je Olimvrije stavi na ljute muke, pa je svu ranjenu i krvavu baci u tamnicu.
Bezumni sudija mučaše je drugi dan u ognjui u vodi, ali Marina sve pretrpi kao u tuđem telu. Najzad je osudi na posečenje mačem. Pred samu smrt javi joj se Gospod Isus s angelima.
Ime ove svetiteljke posebno se poštuje među ženama, tako da se tog dana ne posluje ni u kući, ni u polju, a u narodu se kaže da tog dana ne valja ni konac u iglu udenuti.
Mošti svetiteljke nalazile su se u Carigradu do dolaska krstaša, a danas se njena ruka nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu.
U manastiru Svete Marije u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, počivaju njene čudotvorne i svete mošti, koje posećuju i klanjaju im se i pravoslavni i muslimani.
Izvor: www.in4s.net / Glas Zaječara / SPC
