Zadušnice uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih. Na zadušnice se obavezno izlazi na groblje.
Na zadušnice se obavlja parastos ili pomen. Osvećuje se žito, prekađuje grob i pale sveće za pokoj duša umrlih. Obavezno se uređuje grob.
Žito nas simbolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Žito je simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog.
Sveća je simbol svetlosti Hristove. Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.
Crno vino, kojim se preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.
Oni koji nisu u mogućnosti da obiđu grobove svojih najmilijih obavezno bi trebali da odu do najbliže crkve i upale sveću za pokoj njihovih duša.
Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje:
- Zimske zadušnice – obeležavaju se u subotu pred Mesne poklade
- Letnje zadušnice – obeležavaju se u subotu pred Duhove
- Miholjdanske zadušnice – obeležavaju se pred Miholjdan
- Jesenje zadušnice – nazivaju se drugačije i mitrovske zadušnice jer obeležavaju u subotu pred Mitrovdan.
U Istočnoj Srbiji se veruje da sveća upaljena na Zadušnice gori sve do sledećih. Takođe, postoji verovanje da ako se na Zadušnice ne upali sveća, mrtvi će godinu dana biti u mraku.
Pošto su Velike zadušnice ili Vaskršnje zadušnice vezane za početak Vaskršnjeg posta, to su i ove zadušnice pokretne, tj. nemaju određeni datum.
Nedelja u kojoj se drže ove zadušnice, naziva se još i Zadušna nedelja.
To je treća nedelja pred Vaskršnji post, koja pada između Sebične i Bele nedelje, koja se još naziva i Mesopusna nedelja.
U ovoj nedelji se ne priprema ruho za neveste, jer ono dugo neće biti potrebno, pošto se od nedelje posle ovih zadušnica, pa sve do Pobusanog ponedeljka ne održavaju venčanja.
