Foto: Pixabay /frolicsomepl

Većina ljudi je čula za placebo efekt, ali relativno malo ih je čulo za nocebo efekt, čak i krugovima medicinskog osoblja. Prvi put je ovaj fenomen, koji je u stvari zli blizanacplacebo efekta, dobio ime 1961. godine.

Nocebo efekt je sposobnost negativnog verovanja i očekivanja da prouzroči štetu, tj. negativan efekt, u organizmu. Dok se kod placebo efekta postižu pozitivni rezultati tretmanom koji normalno ne bi trebao imati bilo kakav efekt (npr. šećerna pilula), nocebo efektom se kod pacijenta postiže obrnuti rezultat u zdravstvenom pogledu, usled očekivanja najgoreg. Ono što očekuje, nažalost, pacijent najčešće i dobije.

Placebo efekt je vrlo moćan i bez obzira jesu li lekar i pacijent svesni toga ili ne, on predstavlja značajni deo isceljujućeg procesa kako u lečenju metodama drevnih kultura, tako i u modernoj medicini.

Veliki broj medicinskog osoblja je iznenađujuće nezainteresovan za placebo efekt, iako im on ide u korist. Možda je to zato što lečenje ne bi delovalo dovoljno naučno. Lekovi imaju svoju ulogu, ali razumevanje kako ljudski um procesira informacije je vrlo bitno. Ako doktori ne žele čuti o placebu, zamislite kako tek razmišljaju o nocebu i ideji da ono što kažu pacijentu može prouzrokovati da njihov pacijent postane još bolesniji! Naravno da uvek ima izuzetaka i sva sreća što raste broj lekara koji razmišljaju drugačije.

Nema objašnjenja – a ipak deluje!

Placebo, a posebno nocebo efekt, nisu dovoljno proučavani, jer jednostavno još uvek nema načina da se naučno objasne ti fenomeni, iako ima mnogo naučno potvrđenih rezultata obe pojave. Takođe, farmaceutske kompanije nisu finansijski zainteresovane da se obavljaju ovakve studije, jer se tu ništa ne može patentirati. Postoji još jedan dobar razlog za odbojnost prema sprovođenju nocebo eksperimenta – činjenica da se veliki broj ljudi oseća onako kako im je sugerisano da će se osećati. Pošto se radi o zdravstveno negativnim efektima, moguće je da je i to uzrok nedovoljnog broja naučnih istraživanja.

Nocebo efekt može nastati u nekoliko različitih situacija:

– U direktnoj interakciji doktora ili stručnjaka i pacijenta, gde svaka strana ima svoja očekivanja. Što pacijent više veruje doktoru, uticaj nocebo je veći. Na primer – kad doktor kaže negativnu prognozu, ponekad čak i „smrtnu presudu“ pacijentu, npr.. „Ostaje Vam još 3 meseca života“, to se uglavnom i ostvari, čak i ako početna dijagnoza nije bila tačna.

– Generalno verovanje i očekivanje pacijenta van terapeutske situacije.

– Očekivanja i verovanja koja su nastala u određenim grupama.

Pacijenti su podložniji negativnoj sugestiji

Posmatranjem raznih naučnih istraživanja uticaja placeba i noceba, pokazalo se da je placebo efekt (verovanje da će se nešto pozitivno dogoditi) efikasan u proseku 33% – 55%. Sa druge strane, nocebo efekt (verovanje da će se nešto negativno dogoditi) se pokazao efikasno sa zapanjujućih 55% – 100%. Ovo znači da smo duplo više podložni negativnoj sugestiji nego pozitivnoj.

Loše prognoze ugrožavaju zdravlje

Reći nekom da su mu dani odbrojani je veoma pogubno, isto kao i obrazovati naciju u smislu da je normalno očekivati da se u određenim godinama očekuje neko oboljenje. Nažalost, takvih članaka ima svakodnevno u našoj štampi, a na još veću žalost, njih podržavaju izjave stručnjaka koji očito nisu svesni kakvu štetu čine svom narodu, a kakvu uslugu farmaceutskim kompanijama.

Uvek se sećam šta je govorio dr. David Pesek, priznati svetskog autoritet u oblasti emotivnog aspekta iridologiji: kada nam neki lekar kaže da možemo očekivati neku bolest, jer je to u našoj porodici, trebamo što pre pobeći od takvog lekara i potražiti drugog.

Nocebo efekt često izaziva fizičke promene, iako ti efekti nisu uzrokovani nikakvim fizičkim sredstvima, kaze Irving Kirsch, psiholog na univerzitetu Connecticut, koji proučava načine na koji očekivanja deluju na ljudska iskustva. Šta je uzrok? U mnogim slučajevima na ovo pitanje još uvek nema odgovora.

Povraćali – od šećerne vodice

Dobrovoljcima je u jednom eksperimentu rečeno da će im pustiti struju niskog napona kroz glavu i da to može izazvati glavobolju. Tokom eksperimenta nije puštena struja, a dve trećine dobrovoljaca je dobilo glavobolju.

Grupa pacijenata u bolnici je data šećerna voda za koju su mislili da je sredstvo koje izaziva povraćanje. 80% grupe je povraćalo šećernu vodu.

Istraživanje s aspirinom i drugim sredstvima koja razređuju krv je sprovedeno u tri medicinska centra s neočekivanim rezultatima. Na dvije lokacije pacijenti su upozoreni na moguće želučane tegobe koji su često kontraindikacija kod čestog uzimanja aspirina. Na trećoj lokaciji pacijenti nisu dobili takvo upozorenje. Kada su obrađivali rezultate eksperimenta, istraživači su se iznenadili kad su videli da su u dve grupe koje su bile upozorene na kontraindikacije one bile tri puta učestalije.

Pred kraj je zanimljivo spomenuti rezultate istraživanja u Americi koja su pokazala da od kada je uveden Zakon upozoravanja o štetnosti nikotina na kutiji cigareta (cigarete škode vašem zdravlju, pušenje ubija, pušenje uzrokuje rak pluća…) – povećao se broj smrtnosti pušaća. Videti svakodnevno natpis „pušenje ubija“ je vrlo jak program sa kojim se jedan pušač svakodnevno susreće.

Jeste li na svojoj koži ili kod svojih najmilijih osetili moć nocebo efekta?

Izvor: Opusteno.rs