MEĐUNARDONI DAN OSOBA SA INVALIDITETOM: „I MI SMO TU- OSOBE SA INVALIDITETOM U ZAJEČARU“

Osobe sa invaliditetom u Zaječaru, učesnici u ovom projektu, uglavnom smatraju da ne mogu da ostvare svaja prava  i da zadovolje svoje potrebe u svim oblastima ovog istraživanja

88

Projekat „I mi smo tu- osobe sa invaliditetom u Zaječaru“ realizovalo je Društvo obolelih od cerebralne i dečije paralize Zaječar, uz finansijsku podršku Zaječarske inicijative u okviru programa Vitalni znaci internacionalnog Fonda Olaf Palme.

U zaključcima ovog izveštaja ispitanici uglavnom smatraju da ne mogu da ostvare svaja prava  i da zadovolje svoje potrebe u svim navedenim oblastima. Teško definišu svoje potrebe, a prava uglavnom shvataju kao povlastice u raznim oblastima. Smatraju sebe informisanim ali se iz odgovora vidi da ne znaju koji je državni sistem nadležan za koju oblast. U svim oblastima se primećuje da sebe ne doživljavaju ravnopšravnim članovima društva, jer nisu prihvatili socijalni model invalidnosti.

Cilj ovog projekta je bio utvrđivanje problema i potreba osoba sa invaliditetom u gradu Zaječaru. Direktna ciljna grupa je 30 osoba sa invaliditetom različitih stepena i vrsta invalidnosti, svih starosnih grupa, oba pola, iz grada Zaječara.

Najvažnija planirana aktivnost je „Malo istraživanje“ koncipirano kao anketiranje 30 osoba sa invaliditetom radi utvrđivanja njihovih potreba i problema u njihovom ostvarivanju u svim oblastima života u zajednici.

Projekat je realizovan u periodu od 10.10. 2018.god. do 30.11.2018.godine.

U ovom projektu anketirane su osobe obolele od celbralne paralize, slabovide i slepe, sa intelektualnom insuficijencijom, obelele od multpla skleroze, invalidi rada, gluvi i nagluvi i sa mišičnom distrofijom.

Može se reći  da je dobijena slika prosečne osobe sa invaliditetom srednje životne dobi, niskog obrazovnog statusa, neoženjen/ neudata, nezaposlena, živi u primarnoj porodici. To ukazuje na na činjenicu da većina osoba sa invaliditetom nemaju sopstvena primanja ( osima neki tuđu negu i pomoć), nisu u mogućnosti da se samostalno staraju o sebi i svojim potrebama.

Evo kako izgledaju rezulatti istraživanja po oblastima:

U oblasti ZDRAVSTVENE ZAŠTITE žene su zadovoljnije pruženim uslugama od muškaraca ali generalno većina ( 19 ) smatra da ne može da zadovolji sve svoje potrebe. Na pr. plaćaju participaciju, nedostupnost zbog barijera, nema psihologa ni druge vrste podrške ni za decu ni za odrasle i stare, banjsko lečenje se teško dobija,,,

U oblasti OBRAZOVANJA generalno gledano isti je odnos zadovoljnih i nezadovoljnih, ali navedene teškoće su već zakonom regulisane samo ih nema u Zaječaru: nema pedagoških asistenata u školama,  nema socijalne usluge lični pratioc deteta da bi se deca uključila u obrazovni proces, nastavni kadar nije dovoljno edukovan za rad sa ovom populacijom…

U oblasti  ZAPOŠLJAVANJA kod oba pola preovlađuje stav da ne mogu da zadovolje svoje potrebe ( 20 ) ali potrebe teško definišu i jedan broj ispitanika se miri sa situacijom pa sebe i ne vide kao nezaposlene. Dve zaposlene osobe koje imaju odgovarajuće obrazovanje navode potrebu za personalnim asistentom da bi mogli potpuno samostalno da funkcionušu.

U oblasti PUTOVANJA većina ( 23 ) su nezadovoljni ali svoje potrebe uglavnom svode na povlastice u lokalnim uslovim

U oblasti INFORMISANJA  su oba pola 50% zadovoljna a 50 % nezadovoljna mogućnošću da dođu do potrebnih podataka i svodi se na želju za lokalnim informacijama putem televizije što im je najbliže . Interesovanja su uska i usmerena na lične trenutne potrebe.

U oblasti  KULTURE I REKREACIJE su oba pola nezadovoljna ( 21 ) i tu osećaju diskriminaciju : sportski klubovi ih ne prihvataju, ne mogu da koriste bazen, arhitektonske barijere u ustanovama kulture i sporta…

U oblasti  SOCIJALNE ZAŠTITE  su pretežno nezadovoljni ( 20) i navode zakonom regulisana prava u oblasti socijalnih usluga ali čija realizacija zavisi od lokalne samouprave: jedan dnevni boravak je nedovolja i sada ima dece koja čekaju na prijem, neophodan je i dnevni boravak za odtasla i stara lica,neophodno je uvođenje socijalne usluge lični pratioc deteta da bi se veći broj dece uključio u proces obrazovanja.

U okviru PROPISA U LOKALNOJ ZAJEDNICI pretežno su nezadovoljni ( 23 ) i navode da je lokalna samouprava nezainteresovana za njihove probleme i prava ali isto tako navode  i da ne poznaju propise u lokalnoj zajednici..